Borbeno vozilo pešadije CV90 MkIV CZ

Na nedavno završenom sajmu naoružanja i vojne opreme koji je pod nazivom Future Forces Forum 2026 održan u Pragu prikazan je i prvi primerak borbenog vozila pešadije CV90 MkIV CZ, gde CZ označava da je projektovan i proizveden u skladu sa zahtevima oružanih snaga Češke Republike.

Osnovni model vozila je nastao kao odgovor na zahteve švedske armije za novim oklopnim vozilom iz osamdesetih godina prošlog veka, za vreme Hladnog rata. Radna grupa, oformljena 1985, imala je u svom sastavu predstavnike oružanih snaga Švedske i vodećih kompanija odbrambene industrije. Već naredne godine su naručena dva prototipa i oni su u periodu od 1988. do 1991. godine podvrgnuti rigoroznim testiranjima. Istovremeno su naručeni i prototipovi specijalizovanih vozila koji su trebali biti projektovani na istoj šasiji. Prve isporuke serijskih vozila započete su 1994. godine.

Vozilo CV90 se smatra jednim od najpouzdanijih borbenih oklopnih vozila. Do sada je proizvedeno preko 1300 primeraka ovog vozila, u više varijanti. Korišćena su u Liberiji i u Avganistanu, a  trenutno se koriste i u Ukrajini.

Ministarstvo odbrane Češke Republike je krajem 2018. godine raspisalo tender za nabavku 210 borbenih vozila pešadije, sa namerom da zamene zastarela borbena vozila BVP-2 (licencno proizvedeni sovjetski BPM-2) koje su imali u naoružanju. Procenjena vrednost tendera iznosila je oko 2,2 milijarde dolara, odnosno preko 50 milijardi čeških kruna. Poseban razlog leži u preuzimanju obaveze u sistemu kolektivne odbrane, a koja se odnosi na formiranje teške mehanizovane brigade do 2026. godine, što je jednostavno bilo nemoguće izvesti korišćenjem tehnike sovjetskog porekla.

Na tenderu su se pojavile četiri konzorcijuma: švedski BAE Sytems sa vozilom CV90, špansko-američki GDELS (General Dynamics European Land Systems) sa vozilom ASCOD, nemački Rheinmetall sa vozilom Lynx KF41 i nemački PSM sa vozilom Puma.

Tokom samog procesa izbora, češko ministarstvo odbrane je menjalo uslove i zahteve, što je na kraju dovelo do konačnog sloma tendera. Prvi se iz trke početkom 2019. godine povukao nemački PSM. Češka armija je u okviru izmena zahteva insistirala na kupoli sa posadom i kapacitetom vozila za transport 11 vojnika. Puma je izvorno projektovana sa daljinski upravljivom kupolom, bez posade, i manjim ukrcnim prostorom, tako da bi prilagođavanje vozila novim zahtevima iziskivalo radikalno i dugotrajno rekonstruisanje, zbog čega su se povukli iz daljeg postupka.

U daljoj trci su ostala tri modela vozila, a Češka je krajem 2021. godine prvo privremeno zaustavila proces tendera, jer nijedna ponuda nije u potpunosti ispunjavala njihove zahteve. Nova vlada je tokom naredne godine donela odluku da se uslovi ugovora moraju pravno i tehnički preformulisati kako bi se precizirali rokovi i garancije za transfer tehnologije (zahtevan je minimum od 40% udela češke namenske industrije). Ministarstvo odbrane je ponudilo aneks sa novim uslovima i tražilo od preostale tri kompanije da ih potpišu.

Dve kompanije, konzorcijumi Rheinmetall i GDELS su odbili da prihvate nove uslove, pravdajući se da izmene menjaju samu suštinu javne nabavke, stvaraju pravnu nesigurnost i onemogućavaju fer poređenje ponuda.

Jedina kompanija koja je pristala na nove uslove bila je BAE Systems iz Švedske.

Kako su dva od preostala tri ponuđača odbila uslove, analiza češkog Ministarstva odbrane pokazala je da je tender postao zakonski neodrživ i u skladu sa tim ga je u julu 2022. i potpuno poništila.

Kako bi izbegli ponovni dugotrajni proces, iskorišćen je izuzetak u Zakonu o javnim nabavkama koji je dozvoljavao direktnu kupovinu koja se sprovodi u interesu nacionalne bezbednosti. Tadašnja ministarka odbrane Jana Černohova je ovlašćena da uđe u direktne međuvladine pregovore sa Švedskom, što je na kraju rezultiralo direktnim ugovaranjem i kupovinom 246 vozila CV90 Mk IV za potrebe opremanja oružanih snaga Češke Republike. Ključni uslov Češke koji je ugrađen u ugovor bio je da minimalno 40% vrednosti ugovora mora biti direktno investirano u češku namensku industriju kroz transfer tehnologije i lokalnu proizvodnju. Za glavnog češkog partnera i integratora sistema izabrano je državno preduzeće VOP CZ, koje je u stopostotnom vlasništvu češkog Ministarstva odbrane.

Pored državnog VOP CZ, ugovor uključuje još preko 30 čeških podizvođača, među kojima se izdvaja 5 ključnih firmi: Excalibur Army, Ray Service, Meopta i VR Group.

Negde u isto vreme u nabavku istog tipa vozila uključila se i Slovačka, kojoj je bilo potrebno isporučiti 152 oklopnih vozila. Slovačka i Češka su potpisale sporazum po kome njihove kompanije nisu predstavljale međusobnu konkurenciju, već su međusobno podelile posao. Pored toga, dogovoren je i zajednički lanac snabdevanja i održavanja.

Jedina ključna razlika između „čeških“ i „slovačkih“ CV90 odnosi se na kalibar topa. Naime, radi unifikacije kalibra sa oklopnim vozilima koje već imaju u svom naoružanju, Česi su se odlučili za top kalibra 30 mm, dok su Slovaci izabrali top kalibra 35 mm, smatrajući da taj kalibar pruža bolji balans između probojnosti oklopa i ubojne moći modernih programabilnih granata na većim daljinama.

Na ovaj način Češka i Slovačka su ušle u klub korisnika CV90 u kome se nalazi 10 evropskih država, ali se češka verzija znatno razlikuje od verzija koje koriste ostale armije.

Ove razlike su direktna posledica čeških logističkih potreba i lekcija naučenih iz modernih sukoba.

Najvažnije razlike se mogu podeliti u četiri ključne kategorije: kalibar glavnog topa, pogon vozila, kupola i moderni sistem oklopne zaštite i digitalna arhitektura.

Kada je reč o izboru topa, češka armija je insistirala na izboru automatskog topa Bushmaster II kalibra 30 mm, iz razloga stopostotne kompatibilnosti municije sa točkašima Pandur II koje Češka već ima u svom naoružanju, čime je pojednostavljena logistika, ali i smanjena cena nabavke municije. Većina ostalih zemalja izabrala je top kalibra 35 mm, veće probojnosti i daljine gađanja. Za razliku od svih njih, Švedska koristi top kalibra 40 mm.

Češka verzija vozila je pogonjena dizel motorom snage 1000 KS, dok ostale zemlje koje koriste vozila stara i do 30 godina, imaju ugrađen pogon snage od 600 do 810 KS.Pored toga, nosivost češke verzije vozila povećana je sa 35 na 38 tona, što znači da Češka u budućnosti može da ojača oklopnu zaštitu vozila ili da ugradi dodatne sisteme, bez bojazni da će izgubiti na pokretljivosti.

Kada pominjemo razlike u kupoli vozila i modernim sistemima zaštite vozila, treba napomenuti da je Češka među prvima uvela paket zaštite koji starije verzije vozila u klubu nemaju. Česi koriste novu digitalnu kupolu sa posadom koja ima znatno bolju ergonomiju i raspored senzora u odnosu na starije kupole E-serije. Za ovo je, kako nam je jedan od članova tima za razvoj vozila izjavio tokom nedavnog sajma naoružanja Future Forces Forum u Češkoj, zaslužno to što su za predloge oko načina ugradnje komandi, pokazivača i senzora upitali upravo korisnike, te su na osnovu njihovih zamerki i predloga izvršili izmene i podešavanja.

Na osnovu naučenih lekcija iz ratnih sukoba, Česi su u svoju verziju ugradili sisteme za elektronsko ometanje i detekciju dronova. Sistem elektronskog ometanja deluje kao svojevrstan štit oko vozila, detektujući nailazeći dronove, skenirajući i ometajući njihovu komandnu frekvenciju čime se preseca veza između operatora drona i samog drona, što za rezultat ima pad drona ili njegovo skretanje sa kursa, pre nego što dođe do samog vozila.

Pored toga, Češka i Slovačka su ugradile izraelski sistem zaštite Iron Fist, dok se ostale zemlje, izuzev Holandije koja je naknadno ugradila sličan sistem, i dalje oslanjaju na pasivni oklop i dimnu zavesu. Sistem Iron Fist, pored toga što je primarno namenjen za presretanje protivoklopnih raketa, može se koristiti i za obaranje dronova.

Treći element zaštite vozila od dronova svakako je programabilna municija topa Bushmaster II. Sistem za upravljanje vatrom jednostavno programira upaljač granate pre nego što ona napusti cev, tako da ona eksplodira ispred nadolazećeg drona, stvarajući oblak volframovih kuglica koji trenutno uništava bespilotnu letelicu – dron.

Češki CV90 je potpuno usklađen sa NATO NGVA (Generic Vehicle Architecture) standardom, što znači da se u češkom vozilu svi podaci sa radara, nišana i bespilotnih letelica prikazuju na unificiranim ekranima i mogu se direktno prosleđivati drugim NATO jedinicama na bojištu, u realnom vremenu, što stariji modeli ne mogu bez radikalnih modifikacija.

Uvođenje borbenih vozila pešadije CV90 u naoružanje Vojske Češke Republike planirano je u fazama, u period od 2026. do 2030. godine. U prvoj fazi, tokom 2026. godine, u Češku će iz Švedske stići prvih deset vozila koja će primarno biti namenjena za obuku posada, instruktora i tehničkog osoblja, kao i za sprovođenje završnih testiranja na češkim poligonima. Druga faza će se odvijati tokom naredne, 2027. godine, i u njoj je planirano da se prvi bataljon češke armije u potpunosti naoruža ovim sredstvom. Faza koja će se odvijati od 2027. do 2030. godine smatra se glavnom fazom i ona predstavlja fazu masovnog uvođenja ovog vozila u jedinice češke vojske, po meri isporuke vozila.

Poslednje vozilo biće isporučeno do kraja 2030. godine i to je završetak realizacije ugovora isporuke 246 oklopnih vozila CV90 MkIV češkoj armiji.