Zašto američko ratno vazduhoplovstvo izbacuje A-10 bez direktne zamene

S-400 vs. A-10 Thunderbolt II: Brutalna realnost nepreživljavanja A-10 u sukobu sa Kinom

A-10 Thunderbolt II ili “Warthog,” dugo godina je bio sinonim za avion za pružanje bliske vatrene podrške iz vazduha. Projektovan oko GAU-8 Avenger 30mm, A-10 je bio namenjen za uništavanje sovjetskih oklopnih sredstava u Evropi i kao takav je zaslužio poštovanje jedinica kopnene vojske u stalnim sukobima na Srednjem Istoku.

Danas, Ratno vazduhoplovstvo SAD ubrzava penzionisanje aviona A-10 uz nametanje jednog pitanja: Da li je penzionisanje A-10 pametno?

Hladni rat

Razvijen tokom sedamdesetih godina, A-10 je projektovan da zaustavi napredovanje sovjetskih oklopnih snaga u Zapadnu Evropu. Konstrukcija aviona je kao prioritete uzela preživljavanje na bojištu, redundantnost, vreme zadržavanja i manevrabilnost aviona pri letovima malim brzinama.

Sa titanijumskim oklopom, pravim krilima za bolje performanse pri letovima na malim visinama i trupom projektovanim oko topa aviona, A-10 je bio unikatno namensko rešenje za angažovanje u zahtevanim uslovima ratovanja.

Pružanje bliske vatrene podrške iz vazduha jedinicama na zemlji je ono što je učinilo avion A-10 specijalnim, posebno dugo vreme angažovanja u zoni dejstva, sposobnost za dejstvo sa neuređenih aerodroma, oklopna zaštita, kao i odlična preglednost iz kokpita. A-10 je razvio i psihološki efekat dejstva na neprijatelja, za šta je najzaslužniji zvuk topa GAU-8, koji ispaljuje granate veličine „limenke Koka Kole“.

U Iraku i Avganistanu je korišćen za pružanje bliske vatrene podrške u protivpobunjeničkim operacijama, dejstvujući u zonama sa relativno skromnom PVO. I u ovim sukobima niskog intenziteta, A-10 je napredovao.

Penzionisanje na silu

Danas, Ratno vazduhoplovstvo SAD želi da izbaci A-10 iz svoje flote. Ostareli zmajevi aviona uzrokuju probleme strukturalne prirode. Programi zamene krila aviona su produžili vek trajanja aviona, ali ni to ne može da ide u nedogled. Pored toga, troškovi održavanja aviona stalno rastu.

Takođe, platforme koje su bile namenjene isključivo za jedan tip misije izašle su iz mode još od kraja Hladnog rata. Primarno korišćen za misije bliske vatrene podrške, sa vrlo ograničenim kapacitetima za misije vazduh-vazduh, A-10 je jednostavno neadekvatan za upotrebu na modernom bojištu gde je prisutan integrisani sistem PVO.

U ratu protiv Kine ili Rusije, vazdušni prostor bi sigurno bio zasićen protivavionskim sistemima, čime bi avion nalik A-10 bio izuzetno ranjiv. A-10 jednostavno ne bi imao nikakve šanse da preživi za slučaj da se na njega dejstvuje S-400 ili sličan sistem PVO. Gledajući iz perspektive Ratnog vazduhoplovstva, resursi namenjeni avionima A-10 bi trebali biti preusmereni ka programima F-35, NGAD, B-21 i sličnim.

Američko ratno vazduhoplovstvo raspolaže sa 162 letelice ovog tipa, dok je dosta njih već otpremljeno na slagalište viškova avijacije u vazduhoplovnoj bazi u Arizoni.

Argumenti za održivost Bradavičastog praseta

Ipak, neki kritičari tvrde da je penzionisanje A-10 prerano. Zašto? Kako Ratno vazduhoplovstvo SAD nema zamenu u odnosu 1:1, ništa u flotnoj listi ili u razvoju ne može da obavlja b,lisku vatrenu podršku iz vazduha kao A-10. Avion F-35 može da obavlja taj zadatak, da, ali avion pete generacije je brži, sa manje vremena zadržavanja i skuplji je po satu angažovanja.

Bombarderi takođe mogu da napadaju, ali im nedostaje bliskost u borbi sa zemlje koja je učinila A-10 tako vrednim. Dronovi mogu da obezbede izviđanje, osmatranje i prikupljanje podataka o neprijatelju, ali su im kapaciteti za dejstvo ozbiljnijim ubojnim sredstvima po ciljevima na zemlji još uvek ograničeni.

A-10, u međuvremenu, ističe se u stalnom prisustvu, preciznoj paljbi na složenom terenu i direktnoj koordinaciji pilot-zemlja. Kopnene snage dosledno favorizuju A-10, jer sus stekli poverenje u top GAU-8. A-10 ostaje relativno jeftina opcija – posebno u odnosu na vrhunske lovce – idealna platforma za sukobe niskog intenziteta.

Jaz u sposobnostima

Zadatak pružanja bliske vatrene podrške iz vazduha i dalje ostaje jedan od najvažnijih zadataka, naročito iz ugla jedinica na zemlji. Urbane, zatim protivpobunjeničke operacije, nepredviđene situacije na Tajvanu, Baltiku – sve zahtevaju izvršenje ovog tipa zadatka. Tako da, ukoliko se A-10 penzioniše, Ratno vazduhoplovstvo će morati nekako da nadomesti ove avione i popuni ovu prazninu u sposobnostima za izvođenje borbenih dejstava.

Naoružani dronovi sa povećanom žilavošću, lake jurišne letelice, precizna vatra, umreženi sistem ISR i integrisanje preciznih udara. Sve to funkcioniše do nekog momenta, ali ostaje činjenica da je A-10 za ove zadatke i dalje neprikosnoven.

Konkurencija velikih sila raste

Ali dok se A-10 istakao u sukobima niskog intenziteta, američka strategija pomera prioritete ka indo-pacifičkom regionu i konkurenciji velikih sila. Shodno tome, Ratno vazduhoplovstvo daje prioritet udarima dugog dometa, prikrivenosti i vazdušnoj nadmoći.

A-10 se stoga ne uklapa u ovu doktrinu i troši materijalne i ljudske resurse. Pa ipak, mnoge operacije u stvarnom svetu ostaju ispod nivoa rata punih razmera, a koncept bliske vatrene podrške nije zastareo; on se samo menja i prilagođava.

Provera realnosti A-10 Thunderbolt II

Jurišnik A-10 je vrlo uspešno funkcionisao tokom jedne generacije, ali svi avioni imaju ograničenja životnog ciklusa. Stare, čak i proslavljene platforme poput F-14, A-6 i F-117 su takođe doživele u jednom momentu svoje karijere ono što čeka A-10. A-10 je služio skoro 50 godina i već je premašio očekivani vek trajanja. Više puta je modernizovan. Međutim, trupovi aviona se zamaraju, a tehnologija napreduje. Dakle, A-10 ne može i ne bi trebalo da živi večno. To se ne dovodi u pitanje. Pitanje je šta zamenjuje funkciju A-10? Ako se Thunderbolt II povuče iz upotrebe bez direktne zamene, bliska vatrena podrška iz vazduha postaje sekundarna misija, a Ratno vazduhoplovstvo rizikuje prekomerno oslanjanje na skupe lovce, što potencijalno umanjuje kapacitet na bojnom polju u tom procesu.

Rok koji su Amerikanci pre deset godina sami sebi zadali za razvoj novog jurišnika, ističe za pet godine. Od ideje da zadatke ovog jurišnika preuzmu F-16 i F-15E, došlo se do toga da će njegove zadatke preuzeti F-35A, nakon što Ratno vazduhoplovstvo bude uvelo u svoje naoružanje značajan tip ovih letelica. Ne treba smetnuti sa uma da piloti ovih „zamenskih“ aviona još uvek nisu prošli nikakav vid obuke za letenje u ovom tipu misija.