Školski brod “Jadran”
Školski brod „Jadran“ danas slavi svoj 93. rođendan, kao spomen na dan kada je uvršten u flotnu listu Kraljevske Mornarice Jugoslavije.
Stvaranjem prve jugoslovenske drzave 1918. godine i njene kraljevske mornarice, javila se potreba za nabavkom školskog broda na kome bi se kvalitetno obučavao pomorački kadar. Kako nisu odobrena novčana sredstva za ovu nabavku, juna 1926. godine organizacija „Jadranska straža“ koja se bavila popularizacijom pomorstva medju južnim Slovenima započinje u saradnji sa mornaricom sveobuhvatnu akciju prikupljanja novčanih sredstava za nabavku broda. Ukupna potrebna suma bila je 8.407.030 dinara ili 622.743 ondašnjih maraka. Ministarstvo vojske i mornarica su na kraju obezbedili 86% novca potrebnog za gradnju broda, dok su dobrovoljni prilozi u organizaciji “Jadranske straže” činili oko 12-14% novca. Jedan deo novca je iz svog ličnog fonda priložio i sam Kralj Aleksandar Karađorđević.
Nećemo navoditi koliko je koji odbor „Jadranske straže“ prikupio novca za gradnju školskog broda „Jadran“, da ne sramotimo primorce.
Ugovor za gradnju skolskog broda sklopljen je 4. septembra 1930. godine sa nemačkim brodogradilištem „H. C. Stulken Sohn“ u Hamburgu. Školski jedrenjak dobio je ime „Jadran“, a porinut je 25. juna 1931. godine. Zbog nastalih problema oko naplate potraživanja iz ratne reparacije, brod biva završen tek 27. juna 1933. godine, kada je i isplovio. U Tivat, gde mu je i danas matični vez, uplovio je 16. jula 1933. godine u 10 časova, uz svečani doček, kako i priliči. U flotnu listu je upisan 19. avgusta iste godine i taj datum se obeležava kao njegov dan.
Već naredne godine š/b „Jadran“ počeo je sa svojim školskim krstarenjima. Pre Drugog svetskog rata bilo je sedam vožnji van Jadranskog mora, a posle rata samo pet, jer primat u krstarenjima preuzima š/b „Galeb“. Primat vraća nazad 1997. godine krstarenjem do Grčke, da bi već sledeće godine otplovio za Lisabon.
Vredno je pomena i učešće Jadrana 2005. godine na velikoj proslavi 200 godina od Trafalgarske bitke u Velikoj Britaniji.
Od osamostaljenja Crne Gore 2006. do danas, čkolski brod “Jadran” je izveo četiri duža krstarenja po Sredozemnom i Crnom moru, do luka u Italiji, Španiji, Grčkoj, Rumuniji, Malti i Turskoj.
Najzanimljivije i najduže putovanje u istoriji školskog broda „Jadran“ svakako je ono dugo 11.262 nautičkih milja, na ruti Dubrovnik – Njujork – Boston – Dubrovnik, od 20. aprila 1938. godine do 21.juna 1938. godine.
Tokom Drugog svetskog rata školski brod „Jadran“ koristila je italijanska ratna mornarica, takođe kao školski brod pod imenom „Marko Polo“. Kapitulacijom Italije započinje težak period broda. Zapušten, ogoljen, opljačkan, bez jarbola, dočekao je kraj rata u jednom od kanala u Veneciji gde je služio kao most. 1946. godine Jadran biva dotegljen u remontni zavod “Sava Kovačević” u Tivtu, gde se do 1949. godine vrši generalni remont broda.
Školski brod „Jadran“ je jedrenjak tipa „barkantin“ deplasmana od 737 tona i dužinom od 64 metara. Širina na glavnom rebru je 8.90 m, srednji gaz je 4.05 m, visina velejarbola 39.1 m, a površina jedara 933 m2. Ukupna dužina konopa je 11 kilometara. Glavni motor mu je „Burmajster-Alfa“ 353 KN, koji mu obezbeđuje maksimalnu brzinu plovljenja od 14 čvorova. Na jedrenjaku postoje tri jednokrevetne, dve dvokrevetne i tri cetvorokrevetne kabine, zatim po jedan dvanaestokrevetni i tridesetokrevetni prostor. Ostatak posade spava u “visaljkama”.
Ovaj brod je do sada prevalio preko 400.000 morskih milja, obišao gotovo sve luke u Evropi, od Crnog do Baltičkog mora. Sa zalihama od 48 tona pitke vode i 27 tona goriva, može da plovi 15 dana bez pristajanja.
Zadnji generalni remont broda, koji je trajao od 2013. do 2017. godine u Jadranskom brodogradilištu u Bijeloj, doneo je školskom brodu “Jadran” novi, snažniji, pogon, modernu kormilarnicu, desalinizator morske vode, navigacijsku opremu. Pored ugradnje nove opreme, posebna pažnja je posvećena remontu brodske snasti, kada sus vi drveni nastavci jarbola i križeva zamenjeni novim. Treba napomenuti da je lavovski deo posla u ovom remontu iznela sama posada školskog broda „Jadran“.
Poslednjih nekoliko godina, umesto obučavanja pomorskog kadra u punom kapacitetu, školski brod “Jadran” puni stranice dnevnih novina nebrojeno puta ponovljenim zahtevima Hrvatske da joj se brod vrati.
Elem, kako da ti se nešto vrati ako ga nikada nisi ni imao?
O autoru
