Uragan-M, višecevni lanser raketa
Uragan-M je beloruska verzija modernizacije višecevnog lansera raketa Uragan, nastalog u vreme Sovjetskog Saveza. Oružane snage Belorusije su 2016. u operativnoj upotrebi imale 72 lansera Uragan. Pored toga, u magacinima je bila uskladištena i velika količina raketa. Ipak, Uragan je u naoružanje ušao još 1975, tako da je bilo održavanje ovog sistema postalo veoma otežano. Proizvodnja šasija ZiL-135LMP je bila još davno prekinuta. Imajući sve u vidu, modernizacija ovakvog sistema bila je jedino rešenje za držanje ovog raketnog sistema u naoružanju beloruskih jedinica.
Modernizovani sistem, zvanične oznake Uragan-M, predat je 2019. beloruskoj vojsci radi testiranja. Tokom te iste 2019. godine, određeni broj sistema je predat artiljerijskim jedinicama kopnene vojske Belorusije. Prema nekim izvorima, manji broj sistema je prodat inostranim kupcima, gde je imao i vatreno krštenje.
Modernizovani Uragan-M koristi šasiju MAZ-631705, dok je sam lanser sličan onom na originalnom sistemu. Ugrađeno je 16 lansirnih cevi kalibra 220 mm. Modernizovani sistem ima sistem za upravljanje vatrom i moderni uređaj telekomunikacija.
Ovaj sistem raketne artiljerije vrlo je efikasan u dejstvu na prostorne ciljeve. Prilikom gađanja može ispaljivati pojedinačne rakete ili salvu. Puna salva ovog raketnog sistema pokriva prostoriju površine 4,3 hektara.
Standardna raketa je duga 4,8 m i teži 280 kg. Masa bojeve glave je od 90 do 100 kg, zavisno od tipa. Uragan-M koristi vežbovnu raketu, zatim HE-FRAG, hemijsku, zapaljivu, aerosolnu, kasetnu sa protivtenkovskim i protivpešadijskim minama, kao i raketu sa propagandnim materijalom. Maksimalna daljina gađanja je 36 km.
Vreme potrebno za posedanje položaja i zauzimanje elemenata za gađanje je kratko i ono iznosi od 8 do 10 minuta. Za napuštanje vatrenog položaja potrebno je daleko manje vremena, svega 1,5 minut, čime se onemogućava da sistem potpadne pod udar kontrabatirajuće vatre.
Posluga sistema broji četiri člana, koja sistemom može dejstvovati i bez izlaska iz kabine. Pored toga, postoji i jedinica za udaljenu kontrolu sistema, koja dozvoljava da se sistemom upravlja iz udaljenog zaklona.
Vozilo je pogonjeno dizel motorom snage 330 KS, koji se odlikuje malom potrošnjom goriva, tako da je sa jednim punjenjem rezervoara moguće prevaliti do 1350 km. Konfiguracija vozila je 6h6, sa velikim klirensom, koji obezbeđuje dobru prohodnost vozila van puteva. Vitlo za izvlačenje i centralni sistem regulacije pritiska vazduha u gumama nalaze se u standardnoj opremi vozila.
Kao podrška lansirnom vozilu Uragan-M, razvijena je i modernizovana verzija vozila za podršku, opremljeno kranom i na kome je ukrcan borbeni komplet za lanser. projektovan je takođe na bazi vozila MAZ, konfiguracije 6h6. Za ponovno punjenje lansera potrebno mu je oko 15 minuta.
I druge bivše sovjetske republike, Rusija i Ukrajina, takođe su razvile svoju verziju Uragana. Rusija je proizvela Uragan-1M, dok je Ukrajina izradila verziju sličnu beloruskoj, ali na šasiji teškog kamiona KrAZ i nazvala ga Bastion 3.