Centauro B1 – lovac tenkova
Italijanski oklopni automobil, odnosno oklopno borbeno vozilo točkaš 8×8 Centauro B1 razvijen je na zahtev italijanskih oružanih snaga. Njegova osnovna namena bila je taktičko izviđanje, podrška oklopno-izviđačkim jedinicama, teritorijalna odbrana, pratnja konvoja, patroliranje i angažovanje u mirovnim misijama.
Zbog velike pokretljivosti Centauro B1 nema potrebu da se transportuje železnicom, avionom ili specijalnim vučnim vozilima u situacijama kada udaljenost i stanje puteva to dozvoljavaju. Može brzo da stigne u zonu dejstva sopstvenim pogonom, što je jedna od njegovih najvećih prednosti u odnosu na klasične tenkove.
Njegov nadimak „lovac tenkova“ potiče od glavnog naoružanja, topa kalibra 105 mm, sposobnog da koristi standardnu NATO municiju, uključujući potkalibarne projektile APFSDS. Centauro B1 može efikasno dejstvovati protiv tenkova, drugih oklopnih vozila i utvrđenih položaja, ali po svojoj zaštiti i borbenoj masi nije zamišljen da vodi dugotrajnu frontalnu borbu sa osnovnim borbenim tenkovima.
U mirovnim i stabilizacionim operacijama pokazao se kao veoma korisno vozilo, naročito tamo gde je bilo potrebno brzo reagovanje, patroliranje, nadzor većeg prostora i pratnja kolona.
Razvoj šasije, hodnog dela i pogonske grupe poveren je kompaniji Iveko Fijat (Iveco Fiat), dok su kupolu, naoružanje i sistem upravljanja vatrom razvijali Oto Melara i konzorcijum CIO. Razvoj vozila započeo je sredinom osamdesetih godina, nakon zahteva italijanske vojske iz 1984. godine.
Serijska proizvodnja započela je 1991. godine, a Centauro B1 iste godine ulazi u operativnu upotrebu u italijanskim oružanim snagama. Italija je prvobitno nabavila ukupno 400 vozila Centauro B1. Kasnije je deo vozila povučen, modernizovan ili izvezen, dok je italijanska vojska počela prelazak na noviju generaciju vozila Centauro II.
Posadu Centaura B1 čine četiri člana. Vozač se nalazi u prednjem levom delu vozila, dok se komandir, nišandžija i punilac nalaze u kupoli.
Zaštita
Centauro B1 ima telo izrađeno od varenih čeličnih oklopnih ploča. U osnovnoj varijanti prednji deo vozila pruža zaštitu od projektila kalibra do 25 mm, dok bočni oklop štiti od metaka kalibra do 14,5 mm i gelera artiljerijske municije.
Zaštita se može unaprediti dodatnim oklopnim pločama, čime se prednja zaštita povećava do nivoa otpornosti na projektile kalibra 30 mm. Pojedina vozila mogla su biti opremljena i dodatnim paketima zaštite, uključujući reaktivni oklop ROMOR.
Reaktivni oklop nije standardno ugrađivan na svako vozilo, već je postavljan prema proceni zadatka i operativnog područja. Takva dodatna zaštita povećava masu vozila, ali i smanjuje njegovu pokretljivost i brzinu.
Na svakoj bočnoj strani kupole nalaze se po četiri bacača dimnih kutija kalibra 80 mm. Centauro B1 ima sistem nuklearno-hemijsko-biološke zaštite i automatski protivpožarni sistem.
Zaštita je, međutim, ograničena u poređenju sa osnovnim borbenim tenkovima. Centauro B1 nije predviđen da trpi direktne pogotke tenkovskih topova, protivtenkovskih vođenih raketa ili savremenih protivoklopnih sredstava.
Naoružanje
Osnovno naoružanje Centaura B1 je top Oto Melara kalibra 105 mm, dužine 52 kalibra. Reč je o žljebljenom topu visokog pritiska, prilagođenom korišćenju standardne NATO municije kalibra 105 mm.
Top je razvijen na osnovu rešenja srodnih poznatoj porodici topova L7 i M68, ali je za Centauro prilagođen zahtevima lakšeg vozila točkaša. Zbog manje borbene mase, u odnosu na tenkove na gusenicama, bilo je neophodno rešiti problem snažnog trzaja pri opaljenju.
To je rešeno topom sa sistemom za smanjenje trzaja i kočnicom na ustima cevi. Zahvaljujući tome, Centauro B1 može koristiti i potkalibarnu municiju APFSDS, namenjenu dejstvu protiv oklopnih ciljeva.
U borbenom kompletu nalazi se 40 projektila. Od toga je 14 smešteno u kupoli, dok se 26 nalazi u oklopnom telu vozila. Top ima polje dejstva po pravcu od 360 stepeni, dok je po elevaciji raspon od približno minus 6 do plus 15 stepeni.
Pored topa, Centauro B1 ima dva mitraljeza Rheinmetall MG3 kalibra 7,62 mm. Jedan je spregnut sa topom, dok se drugi nalazi na kupoli kod komandirovog otvora i namenjen je dejstvu po ciljevima na zemlji i u vazduhu. Ukupan borbeni komplet za oba mitraljeza iznosi oko 4.000 metaka.
Sistem upravljanja vatrom
Sistem upravljanja vatrom na Centauru B1, Galileo Avionica TURMS, potpuno je kompjuterizovan i ima dosta sličnosti sa sistemima korišćenim na italijanskom osnovnom borbenom tenku C1 Ariete.
Daljina do cilja određuje se laserskim daljinomerom, dok balistički računar obrađuje podatke koji utiču na preciznost gađanja. To uključuje daljinu, vrstu municije, temperaturu, nagib vozila i kupole, brzinu vetra i druge meteorološke podatke.
Nišandžija ima stabilizovanu dnevno-noćnu nišansku spravu, termoviziju i laserski daljinomer. Komandir koristi panoramsku osmatračku spravu R-T-694, sa dnevnim i noćnim mogućnostima osmatranja.
Centauro B1 može dejstvovati po stacionarnim i pokretnim ciljevima, danju i noću. Sistem upravljanja vatrom omogućava precizno gađanje dok je vozilo u mestu, pri kratkim zastancima, a u određenim uslovima i tokom kretanja.
Pogon
Centauro B1 koristi Iveko Fijat MTCA V-6 dizel motor sa šest cilindara u V rasporedu. Motor razvija 520 KS, odnosno približno 382 kW, pri 2.300 obrtaja u minuti.
Transmisija ZF 5 HP 1500 je potpuno automatizovana i ima pet stepena prenosa za vožnju napred i dva stepena prenosa za vožnju unazad.
Najveća prednost Centaura B1 je visok stepen pokretljivosti. Vozilo ima pogon 8×8, hidropneumatsko oslanjanje i sistem za centralno podešavanje pritiska u pneumaticima. Pritisak u gumama može se prilagođavati vrsti podloge, što poboljšava prohodnost na mekom zemljištu, snegu, pesku i drugim zahtevnim terenima.
Vešanje je nezavisnog tipa, zasnovano na Makfersonovom sistemu. Motor i transmisija mogu se zameniti kao kompletan pogonski blok, što u dobrim terenskim uslovima i uz odgovarajuću opremu može biti izvedeno veoma brzo.
Vozilo ima i vitlo nosivosti do 20 tona.
Treba imati u vidu da dodatni oklop i reaktivna zaštita povećavaju masu Centaura B1. U osnovnoj konfiguraciji borbena masa je oko 24 tone, dok sa dodatnom zaštitom može biti veća. Sa većom masom dolazi i do određenog smanjenja ubrzanja, pokretljivosti van puta i najveće brzine.
Istorija dejstva i izvoz
Centauro B1 je svoje najbolje osobine pokazao upravo u operativnoj upotrebi. Italijanska vojska koristila ga je u mirovnim i stabilizacionim operacijama na prostoru bivše Jugoslavije, u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji i u Severnoj Makedoniji.
Vozilo je korišćeno i u Somaliji, gde je bilo angažovano u patrolama, pratnji konvoja i obezbeđivanju područja. U Somaliji je Centauro B1 imao stvarno borbeno angažovanje, uključujući dejstva po neprijateljskim položajima tokom sukoba kod kontrolnog punkta Pasta 1993. godine.
Centauro B1 učestvovao je i u italijanskom kontingentu tokom rata u Iraku. Italijanska vozila bila su angažovana u operaciji Antika Babilonija, a Centauro je učestvovao i u borbama kod Nasirije 2004. godine.
Italijanska vozila su kasnije korišćena i u misiji UNIFIL u južnom Libanu.
Španija je nabavila ukupno 84 vozila pod oznakom VRCC-105. Prva isporuka obuhvatila je 22 vozila, dok je druga obuhvatila 62 vozila. Drugi kontingent delimično je proizveden u Španiji i dobio je određena unapređenja, uključujući modernizovan sistem upravljanja vatrom, termoviziju i nove radio-uređaje.
Oman je nabavio devet vozila Centauro sa glatkocevnim topom kalibra 120 mm. To su posebna vozila razvijena za potrebe Kraljevske garde Omana.
Sjedinjene Američke Države jesu testirale Centauro, ali M1128 Mobile Gun System nije varijanta Centaura B1. M1128 je posebno američko vozilo iz porodice Stryker, zasnovano na kanadskom vozilu LAV III i opremljeno topom M68 kalibra 105 mm sa automatskim punjačem. Američka vojska povukla je M1128 iz upotrebe 2022. godine.
Taktičko-tehničke karakteristike
| Karakteristika | Podatak |
|---|---|
| Posada | 4 |
| Konfiguracija | 8×8 |
| Kalibar topa | 105 mm |
| Kalibar spregnutog mitraljeza | 7,62 mm |
| Kalibar protivavionskog mitraljeza | 7,62 mm |
| Borbeni komplet topa | 40 |
| Borbeni komplet mitraljeza | 4.000 |
| Dužina vozila sa topom napred | 8,555 m |
| Dužina tela vozila | 7,4 m |
| Širina | 3,05 m |
| Visina | 2,755 m |
| Klirens | 417 mm |
| Baza točkova | 1,6 + 1,45 + 1,45 m |
| Borbena masa | 24.000 kg |
| Specifična snaga | 21,66 ks/t |
| Snaga motora | 520 KS |
| Maksimalna brzina | 100+ km/h |
| Radijus kretanja | 800 km |
| Kapacitet rezervoara za gorivo | 540 l |
| Vertikalna prepreka | 0,55 m |
| Rov | 1,2 m |
| Gaz | 1,5 m |
| Uspon | 60% |
| Bočni nagib | 30% |
Varijante Centaura
Centauro B1 je osnovna italijanska verzija sa topom kalibra 105 mm.
Centauro 120 predstavlja razvojnu verziju sa glatkocevnim topom kalibra 120 mm.
VRCC-105 je španska oznaka za Centauro B1 sa topom kalibra 105 mm.
Centauro VBC predstavlja borbeno vozilo pešadije zasnovano na šasiji Centaura. Iz ove koncepcije razvijena su vozila za prevoz pešadije, komandna vozila, sanitetske varijante i vozila za tehničku podršku.
Centauro II predstavlja novu generaciju italijanskog vozila točkaša 8×8. Ima novu šasiju, jači motor, savremeniju elektroniku, poboljšanu zaštitu i glatkocevni top kalibra 120 mm.
Umesto zaključka
Centauro B1 ima veoma dobre manevarske sposobnosti za vozilo točkaš naoružano topom kalibra 105 mm. Velika brzina na putu, dobar odnos snage i mase, pogon 8×8 i mogućnost brzog prebacivanja čine ga pogodnim za izviđanje, patroliranje, pratnju kolona i brzo raspoređivanje na većoj udaljenosti.
Njegova najveća mana je oklopna zaštita. Centauro nije tenk i ne može ravnopravno da vodi frontalnu borbu protiv savremenog osnovnog borbenog tenka. Ako bi bio otkriven i pogođen tenkovskim topom ili savremenim protivtenkovskim sredstvom, posledice bi verovatno bile veoma teške.
Zbog toga bi se njegovo dejstvo u oklopnoj borbi najbolje moglo opisati taktikom „pogodi i promeni položaj“. Vozilo treba da koristi brzinu, osmatranje, zaklon i mogućnost dejstva sa veće daljine, a ne da ulazi u direktan duel sa tenkom.
Moje viđenje je da ovakav tip vozila danas ima više smisla sa topom kalibra 120 mm, boljom zaštitom i, po mogućnosti, automatskim punjačem. Takvo rešenje omogućava veću brzinu paljbe, posadu od tri člana i manje vreme izlaganja vozila neprijateljskoj vatri.
U oklopnoj borbi Centauro bih pre video kao deo mešovite formacije, na primer uz tenkove, borbena vozila pešadije i druge točkaše. Njegovo samostalno dejstvo najviše smisla ima u izviđanju, patroliranju, obezbeđenju pravaca, pratnji konvoja i brzom reagovanju na većem prostoru.
______________________________________________________________________________________________________________
Diskusija o ovoj temi dostupna je na PalubaInfo Forumu na linku
O autoru
