Fregate klase Iver Huitfeldt

Fregate klase Iver Huitfeldt izgrađene su u brodogradilištu Odense Steel Shipyard za potrebe danske kraljevske mornarice.

Kobilica za prvu fregatu iz klase, Iver Huitfeldt (F 361), položena je juna 2008. godine; porinuta je marta 2010, a u operativu je uvedena januara 2011. godine. Druga fregata iz klase, Peter Willemoes (F362), porinuta je decembra 2010, dok je kobilica za treću i poslednju, Niels Juel (F363), položena decembra 2009. Druga i treća fregata iz klase uvedene su u operativnu upotrebu juna, odnosno novembra 2011. godine.

Fregata je projektovana na osnovu iskustava stečenih u projektovanju i izgradnji brodova za podršku klase Absalon. Zahvaljujući tome, Danci su uspeli da cenu koštanja broda spuste značajno ispod cene konkurentskih projekata. Gradnja brodova se odvijala po fazama, i to tako što se u prvoj fazi vršilo spajanje modula izgrađenih u Estoniji i Litvaniji, kao i ugradnja „civilnih“ instalacija. U drugoj fazi, brod je u bazi danske RM dobio „vojne“ instalacije.

Fregate klase Iver Huitfeldt su kompatibilne sa modularnim sistemom opremanja brodova u zavisnosti od misije, nazvanim StanFlex; sama fregata ima šest pozicija za ugradnju StanFlex modula.

U trupu broda se nalazi sedam paluba, a sam trup je podeljen na 15 vodonepropusnih prostora. Prilikom projektovanja broda primenjena su raspoloživa znanja o smanjenju radarskog odraza, IC isijavanja, podvodne buke i magnetnog odraza, čime je otežano otkrivanje brodova ove klase korišćenjem raspoloživih senzora.

Pogon broda obezbeđuje četiri dizel motora MTU 20V 8000 M70, snage po 11000 KS, raspoređenih u dve grupe po dva motora, u kombinaciji CODAD. Ovako projektovan pogon obezbeđuje fregati brzinu plovljenja veću od 28 čvorova. Manevri uplovljenja i isplovljenja na ograničenim prostorima olakšani su ugradnjom pramčanog pogona snage 900 KW. Stabilnost prilikom plovidbe po teškom moru obezbeđena je ugradnjom kompleta aktivnih stabilizatora.

Posada broji 101 članova, a pored njih moguće je smestiti još 54 dodatnih članova posade, što zavisi od zadatka na koji se brod upućuje.

Jedna od odlika ove klase brodova je i Terma C-flex sistem komandovanja i kontrole. Ovaj sistem obuhvata komercijalne komponente (server, računar, LAN oprema) i namenjen e da podatke primljene sa brodskih senzora, nakon izvršene obrade i procene, prosledi na oružne sisteme. Može se reći da ovaj sistem, korišćenjem podataka sa senzora, proizvodi digitalnu sliku okruženja u kome se brod nalazi i to u realnom vremenu. Podaci sa sistema se mogu proslediti i ostalim brodovima ili jedinicama drugih vidova vojske, a koji su zainteresovani za te podatke.

Od oružnih sistema, fregata raspolaže modernim artiljerijskim, raketnim i torpednim naoružanjem.

Predstavnici artiljerijskog naoružanja su dva automatska topa Oto Melara kalibra 76 mm na pramcu, ugrađeni jedan iznad drugog i artiljerijski sistem bliske odbrane Oerlikon Millennium kalibra 35 mm, ugrađen iznad hangara za smeštaj helikoptera. Postoje planovi da se top na poziciji dva zameni sistemom bliske odbrane.

Od raketnog naoružanja, fregata raspolaže 32-ćelijskim vertikalnim lanserom Lockheed Martin Mk41 za rakete Standard SM-2 i SM-6 i lanserima Raytheon Mark 56 za rakete ESSM; pored ovih raketa, fregata raaspolaže i protivbrodskim raketama Boeing Harpoon block II.

Za vođenje protivpodmorničke borbe, fregata raspolaže lakim torpedima Eurotorp MU90.

Komplet senzora obuhvata radar velikog dometa SMART-L, multifunkcijski radar  APAR, navigacijski radar Furuno i PEL ATLAS ASO 94. Ostali podsistemi obuhvataju FLIR Seastar Seafire III, radare za upravljanje vatrom Saab CEROS 200 i sistem upozorenja EDO 3701.

Kao element zaštite od protivbrodskih raketa, na fregatu je ugrađen i lanser mamaca Terma SKWS, koji koristi mamce SeaGnat.

Fregata na krmi ima platformu i hangar za helikopter. Danska mornarica je do 2018. godine koristila helikoptere tipa Sea Lynx Mark 90B, kada je dobila i helikoptere Sikorsky MH-60R, koji su ukrcani na fregate ove klase.

Diskusija o ovoj temi dostupna je na PalubaInfo Forumu na linku