MLI-84, borbeno vozilo pešadije

Rumunija je bila jedna od četiri države (Čehoslovačka, Poljska, Indija i Rumunija) koja je kupila licencu za proizvodnju ruskog borbenog vozila pešadije BMP-1. Počevši od 1983. godine, rumunska kompanija ROMARM SA iz Bukurešta je proizvela 184 vozila ovog tipa.

Vozilo je zadržalo standardnu kupolu sa BMP-1, naoružanu topom kalibra 73 mm i spregnutim mitraljezom kalibra 7,62 mm. Borbeni komplet je bio identičan ruskom: 40 granata kalibra 73 mm i 2000 metaka 7,62 mm. Iznad cevi topa 73 mm se nalazio lanser za protivoklopne vođene rakete 9K11 Maljutka (NATO kodna oznaka AT-3 Sager).

Za razliku od BMP-1, vozilo je bilo opremljeno dodatnim mitraljezom kalibra 12,7 mm, koji se nalazio na zadnjem delu tela vozila. Njime je rukovao, u slučaju potrebe, jedan od osam ukrcanih vojnika kroz otvor na krovu. Nišandžija je u borbenom kompletu mitraljeza raspolagao sa 500 metaka 12,7 mm.

Vozilo je za 60 cm duže od ruskog originala. Pogonjeno je rumunskim dizel motorom 8V-1240-DT-S. Motor je sa 360 KS bio snažniji od ruskog UTD-20 motora za 60 KS. Ovaj motor se računa i najbitnijim unapređenjem vozila. Obezbeđivao je vozilu brzinu na putu od  oko 65 km/č i radijus kretanja od oko 600 km. U potpunosti je amfibijsko i u vodi se pogoni gusenicama, maksimalnom brzinom od 7 km/č.

Posada vozila je tročlana, sa nišandžijom u kupoli, vozačem napred levo i komandirom iza njega. Motor je smešten desno od vozača. U transportnom delu ima mesta za 8 vojnika sa opremom, koji sede na klupama okrenuti leđima jedni drugima. Za dejstvo ličnim naoružanjem iz vozila imaju ugrađene puškarnice na bokovima vozila. Oklopno telo vozila štiti ljudstvo od pogodaka projektila do kalibra od 14,5 mm. Od ostalih uređaja, vozilo je opremljeno bacačem dimnih kutija, sistemom ABH zaštite i opremom za osmatranje noću.

Vremenom, vozilo je kao takvo postalo zastarelo, tako da je 1995. g odine doneta odluka o modernizaciji. Nosilac projekta modernizacije bila je rumunska kompanija MFA.

Nakon sprovedenom međunarodnog tendera, Rumunija je za naoružanje modernizovanog vozila izabrala oružnu stanicu izraelske proizvodnje Rafael OWS 25 mm, čija je isporuka započela krajem 1998. godine.

Ova kupola je naoružana topom Oerlikon Contraves 25 mm KBA, mitraljezom kalibra 7,62 mm na desnoj strani kupole i sa dve protivoklopne vođene rakete Maljutka M2T na levoj strani kupole. Kasnije je umesto Maljutke korišćena izraelska protivoklopna vođena raketa Spike.

Dnevno noćna nišanska sprava je postala standardni deo opreme ovog vozila, dok je termovizija opcionalna. Dnevna nišanska sprava ima uvećanje od 1 do 8 puta, dok noćna ima uvećanje od 7,5 puta. Uz ove sprave, vozilo ima 4 dnevna periskopa. Oružjem se može rukovati iz unutrašnjosti vozila, tako da je nišandžija zaštićen. Za razliku od BMP-1 gde top nije bio žiro stabilizovan, kod ove verzije to nije slučaj. Stabilizovano je po obe ose, sa poljem dejstva po azimutu od 360 stepeni i po elevaciji od -11 do +60 stepeni.

Borbeni komplet primarnog naoružanja je povećan u odnosu na staru verziju vozila. Uz top 25 mm sleduje 200 metaka od kojih je 60 pancirnih. Za mitraljez 7,62 mm je svega 200 metaka uz oružje. Preostala municija se nalazi u vozilu: 450 metaka kalibra 25 mm , 2000 metaka 7,62 mm i dve protivoklopne vođene rakete. Sistem hranjenja topa je dvostrukim redenikom, tako da je nišandžiji olakšan rad pri selekciji odgovarajuće municije za gađanje.

Pored po tri bacača dimnih kutija ugrađenih na bokovima vozila, MLI-84M može da izvrši polaganje dimne zavese i ubrizgavanjem dizel goriva u izduvnu granu na desnoj strani tela vozila.

Sa isporukom prvih kupola OWS 25 u Rumuniju, postojao je plan da će MFA vremenom uspeti da osvoji njenu proizvodnju. Prvi Oerlikon topovi kalibra 25 mm su isporučeni iz Italije, dok su kasnije licencno proizvedeni u Rumuniji.

Sa ugradnjom oružja, masa vozila je narasla na 17 080 kg, dok visina vozila sada iznosi 2,94 m. Ostali podaci su slični podacima standardne verzije MLI-84.

Standardna oprema uključuje sistem NHB zaštite (sistemom natpritiska) i sistem detekcije i gašenja požara u motornom i transportnom odeljenju, što je delo kompanije EADS. Sredstva veze su kompanije Harris.

Preživljavanje na bojištu je poboljšana ugradnjom sistema laserskog i IC ozračenja vozila SAIL-R, koji je delo rumunskih firmi. Sistem je povezan sa bacačima dimnih kutija. Prema tvrdnjama Rumuna, vreme reagovanja sistema je unutar 50 milisekundi od detektovanja pretnje po vozilo.

Za pogon modernizovanog vozila izabran je engleski dizel motor CV-8 snage 400 KS, kompanije Perkins Engines Company. CV-8 je prestao da se proizvodi ali je ostavljena mogućnost da se u slučaju narudžbi pokrene proizvodnja istih. Međutim, kasnije u toku projekta modernizacije, Perkins je ponudio motore Caterpillar C9, iste snage, ali manje mase. Do sredine 2007. godine, kompanije Perkins je primila narudžbe za 130 motora C9, koji su se ugradili u modernizovanu verziju vozila MLI-84M.

Verzije vozila:

–   MLI-84 – osnovna verzija;

–   MLI-84M – MLI-84 modernizovan ugradnjom izraelske kupole OWS-25R naoružane topom Oerlikon KBA kalibra 25 mm i sa dva lansera POVR 9S415. Takođe je opremljena i sa dva bacača dimnih kutija (po 4 DK u grupi). Ugradnjom kupole i jačeg pogona izgubio je mogućnost savlađivanja vodenih prepreka bez posebne pripreme; u okviru ove verzije su postojale verzije naoružane lanserima za jugoslovenske POVR 9M14-2T Maljutka 2T i verzija naoružana lanserima za POVR sposobnim da lansiraju izraelske PO rakete tipa Spike;

–   MLI-84M Punct de Comanda Batalion – MLI-84M konvertovan u komandno vozilo bataljona, prepoznatljivo po visokom nadgrađu vozila;

–   MLI-84M Tractor Pentru Evacuare Tehnică – MLI-84M konvertovan u vozilo za izvlačenje tehnike, sa ugrađenim trodelnim kranom umesto kupole, vitlom na zadnjoj strani vozila;

–   MLI-84M Vehicul de Evacuare Medicală – MLI-84M konvertovan u oklopljeno ambulantno vozilo, nadgrađe vozila identično komandnom vozilu.