Ukrajina će dobiti od Francuske 16 Rafala do 2029. godine
Francuska i Ukrajina su 13. jula 2026. potpisale bilateralni sporazum u Parizu čime je pokrenut dugoročni program opremanja ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva francuskim lovačkim avionima Rafale. Sporazumom je predviđena isporuka početne serije od 16 višenamenskih aviona Rafale sa rokom isporuke u period 2028-2029.
Bilateralni sporazum u oblasti odbrane predviđa isporuku 16 lovačkih aviona Rafale, zajedno sa baterijama raketnih sistema PVO SAMP/T NG i modernim radarima. Pored toga, omogućuje Ukrajini da dobije licencu za domaću proizvodnju krstarećih raketa SCALP-EG, presretačkih raketa Aster 30 i preciznih avio bombi Safran AASM Hammer.
Ovaj sporazum je nastavak Deklaracije o namerama, potpisanog novembra 2025, prema kojem je cilj da se Ukrajini isporuči do 100 aviona tipa Rafale zajedno sa sredstvima PVO francuske proizvodnje. Iako je ova deklaracija najavljivana kao potez pomoći ukrajinskom ratnom vazduhoplovstvu u borbi protiv ruskih snaga, ona se pre svega mora tumačiti i kao poslovni uspeh francuske kompanije Daso.
Treba napomenuti da je mesec dana ranije potpisan sličan ugovor sa švedskom kompanijom Saab o proizvodnji i isporuci do 150 višenamenskih aviona Gripen i to u najmodernijoj verziji E, kojom je do sada naoružan svega jedan vazduhoplovni puk švedskog ratnog vazduhoplovstva. Gripen će imati znaajnu ulogu s obzirom na to da su mu potrebne kraće piste, čime će se moći sprovesti planirana disperzija snaga ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva.
Za razliku od prethodno realizovanih ugovora o opremanju ukrajinskih oružanih snaga letelicama zapadnog porekla, program opremanja Rafalima prati konvencionalni ciklus nabavke zasnovan na novoproizvedenim avionima, razvoju potrebne infrastrukture, logistici, integraciji naoružanja i obuci personala. Sporazum stoga uspostavlja okvir za zamenu taktičke avijacije sovjetskog porekla kroz proces koji će se odvijati tokom tridesetih godina dok se istovremeno proširuju ukrajinski kapaciteti odbrambene industrije.
Uvođenjem aviona Rafale u naoružanje, ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo uvodi značajno drugačije sposobnosti u odnosu na one koje je dobilo uvođenjem aviona Mirage 2000-5F. Dok je uvođenjem aviona Mirage 2000-5F primarno ojačalo sposobnosti presretanja krstarećih raketa i aviona, Rafali će biti namenjeni izvođenju zadataka sticanja premoći u vazduhu, nanošenju udara u dubini rasporeda neprijateljskih snaga, dejstvu po elementima PVO neprijatelja, taktičkom izviđanju, pružanju bliske vatrene podrške iz vazduha i dejstvu po ciljevima na moru, sve sa jednim tipom aviona. Njegovo uvođenje u naoružanje će ujedno biti i podrška postepenom izbacivanju iz naoružanja aviona sovjetskog porekla, među kojima su lovci MiG-29 i Su-27, kao i jurišnici Su-24 i Su-25. Ne treba posebno pominjati da se Francuska obavezala o slanju svega šest aviona Mirage 2000-5F Ukrajini. Ukoliko se uzme u obzir da francusko ratno vazduhoplovstvo raspolaže sa svega 26 letelica ovog tipa, Ukrajini je moguće proslediti još ne više od 20 aviona Mirage 2000-5F.
Na duže staze, ovim potezom će biti pojednostavljena logistika, dok će operativna fleksibilnost biti povećana, standardizacijom održavanja aviona i obukom pilota na manjem broju tipova aviona. Proizvodnja aviona za ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo otpočeće verovatno tokom 2028. godine i očekuje se da to bude avion verzije F4. Verzija F4 kombinuje radar sa aktivnom faznom rešetkom Thales RBE2 i sistemom za elektronsko ratovanje Spectra. Ugrađeni taktički data linkovi omogućiće Rafalima da dejstvuju i po ciljevima otkrivenim drugim senzorima, bez isključivog oslanjanja samo na sopstvene senzore. Očekuje se da obuka pilota otpočne u narednim mesecima, kako bi spremno dočekali isporuku novih aviona.
Softverska arhitektura je redizajniarana, sa ažuriranjima koja omogućuju upotrebu novih modela naoružanja i sistema za elektronsko ratovanje bez velikih strukturalnih modifikacija letelice. Prediktivno održavanje vrši stalno nadgledanje sistema aviona kako bi identifikovalo degradaciju komponenti pre nego što dođe do kvara, čime je smanjen broj otkaza komponenti letelica, samim tim i vreme koje letelica provede van upotrebe, što je posebno značajno za flotu aviona koja će brojati svega 16 primeraka.
Rafal će zauzimati mesto teškog lovca u budućem arsenalu ukrajinske taktičke avijacije. Pogonjen sa dva turbofenska motora Safran M88-2, maksimalna poletna masa Rafala je 24,5 t, sa 4,7 tona goriva u unutrašnjim rezervoarima i do 9,5 tona ubojnih sredstava, raspoređenih na 14 podvesnih tačaka. Poređenja radi, maksimalna poletna masa aviona F-16 je ispod 20 tona.
Po uvođenju u naoružanje ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, Rafali će se naći u mešovitom društvu avijacije zapadnog porekla, u kome se nalaze avioni F-16, Miraži 2000-5F, Gripeni… U takvom društvu, avioni F-16, kojih je obećano oko osamdeset komada, verovatno će ostati okosnica ratnog vazduhoplovstva kada su u pitanju rutinske operacije, dok će Miraži 2000 biti korišćeni za misije presretanja.
Od Rafala će se očekivati izvršenje zadataka tipa nanošenje preciznih udara po ciljevima na velikim daljinama, protivbrodska dejstva, suzbijanje neprijateljske PVO i ostali zadaci koji zahtevaju veću autonomiju i nosivost letelice, kao i moderni sistem senzora. U svakom slučaju, efikasnost ovih aviona direktno će zavisiti od raspoloživosti raketa SCALP-EG i Meteor, ali i sredstava za bezbednu komunikaciju na taktičkom nivou, uređaja za elektronska dejstva i samih aerodroma.
Najveća kritika Rafla odnosi se na njegovu cenu. U zavisnosti od „paketa“, cena jedne letelice može narasti i na oko 250 miliona američkih dolara. Troškovi upotrebe letelice su takođe značajni, sa procenjenom cenom sata leta između 16 i 31 hiljade dolara.
Ukrajina će ovih stotinu Rafala platiti putem zajma Evropske unije od 90 milijardi eura, kao i kroz „druge vidove finansiranja“, složili su se Kijev i Pariz.
Najnovija dešavanja u Ukrajini pratite na PalubaInfo Forumu na linku
O autoru
