Južnokorejci uvode dron za upravljanje vatrom samohodnih haubica K9
Južnokorejska kompanija Hanwha Aerospace je na petoj sednici Kluba korisnika K9, koji je održan u Estoniji 3. septembra 2026, prikazao napredan koncept korišćenja samohodne haubice K9, primenom drona za upravljanje vatrom. Dron se koristi za otkrivanje ciljeva, izračunavanje koordinata i procenu efekata dejstva na cilj, bez upotrebe drugih izviđačkih sredstava. Zamenjujući manuelno rukovanje podacima direktnim linkom dron – haubica, ovim konceptom je vreme odziva sistema smanjeno sa 15-20 minuta na svega 60 sekundi.
Trodnevni forum u Estoniji je okupio komandante, artiljerijske oficire, operatore, specijaliste i predstavnike industrije, njih više od dvesta, i on se posmatra kao prilika za razmenu praktičnog iskustva i diskusiju o izazovima koji se stavljaju pred svakog od njih. Fokus ovogodišnjeg foruma bio je na načinu evoluiranja sposobnosti oružanih snaga u pogledu artiljerije, u uslovima dinamičnog bojišta. Učesnici foruma su doputovali iz devet zemalja korisnika ovog modela samohodne haubice (Južna Koreja, Estonija, Poljska, Norveška, Finska, Rumunija i Australija), uz posmatrače iz Španije i Švedske.
Na sastanku je prikazan novi koncept upravljanja vatrom samohodne haubice K9, nazvan „dron locira, K9 uništava“, koji nema fokus na izmenu taktičko-tehničkih karakteristika samog oruđa, kao ni na rasipanje municije kalibra 155mm, već na skraćenje vremena od otkrivanja cilja do ispoljavanja artiljerijskog dejstva po njemu.
Bespilotna letelica – dron preuzima na sebe nekoliko funkcija koje bi u suprotnom morale biti raspodeljene između izviđačkih jedinica, operatora dronova, artiljerijskih radara, sistema za nadzor i otkrivanje ciljeva, izviđačkih elemenata koji se angažuju nakon dejstva i ostalih sredstava kojim se rukovodi iznad nivoa artiljerijske baterije. Konkretno, ovaj dron otkriva cilj, prati ga, izračunava koordinate i šalje ih direktno u sistem za upravljanje vatrom haubice K9, potom ostaje u vazduhu kako bi osmatrao pogotke projektila i određivao da li je potrebno nastaviti dejstvo po cilju. Najznačajnija stavka je svakako prenos koordinata: zamenjeno je prenošenje glasom i manuelni unos istih, čime je čovek-poslužilac izbačen iz ovog lanca, što smanjuje i vreme prenosa, dok je greška u prenosu i manuelnom unosu podataka u sistem upravljanja vatrom isključena. Štaviše, ne postoji mogućnost da koordinate „zastare“.
Ukoliko uzmemo primer iz trenutnog sukoba u Ukrajini, manualno koordinisano gađanje artiljerijske jedinice ukrajinske vojske zahteva 15 do 20 minuta ili čak i više, u zavisnosti od nekih uslova, dok digitalna mreža smanjuje ovo vreme sa 15 minuta na svega 60 sekundi, što je skraćenje vremena reagovanja za nekih 93%. Smanjenje sa 20 minuta na 60 sekundi je skraćenje od 95%.
Primenom drona u sistemu za upravljanje vatrom smanjuje se i utrošak municije, primarno zbog vršenja korekcije putem drona, a ne zbog povećanja preciznosti. Ukrajinska 147. artiljerijska brigada je prilikom jednog od gađanja imala podbačaj od oko 70 m; izviđački dron je izračunao grešku i popravak, tako da je sledećim projektilom ostvaren pogodak u cilj. Izvršenje popravke gađanja nakon samo jednog projektila razlikuje se od standardnog procesa popravke, kada je potrebno da se ispali nekoliko projektila pre nego osmatrač uoči efekte projektila na cilj, posebno što sve to vreme artiljerijska oruđa stoje na vatrenom položaju i izlažu se opasnosti kontrabatiranja. Takođe je bitno i to što dron pruža procenu dejstva na cilj u realnom vremenu; ukoliko dva ili tri projektila proizvedu željeni efekat na cilju, gađanje se može odmah obustaviti.
Gađanje pokretnih ciljeva je dodatno fizičko ograničenje. Dron kontinuirano prati cilj i apdejtuje koordinate, ali konvencionalni projektil ne može da menja svoju balističku putanju nakon što napusti cev oruđa, tako da apdejtovanje koordinata pri paljbi ne garantuje gde će se nalaziti cilj u momentu udara projektila. Iz toga proizilazi da su veoma važni podaci o vremenu leta projektila, brzini cilja i tipu projektila. Kao rešenje može se primeniti predviđanje budućih koordinata cilja, upotreba više projektila na predviđenoj putanji kretanja cilja ili vođena municija sposobna da menja svoju trajektoriju leta u završnoj fazi leta ka cilju. Rusi su tako uparili bespilotnu letelicu Orlan 30 sa laserski vođenim artiljerijskim projektilom Krasnopolj.
Stalan boravak drona u vazduhu tokom izvršenja artiljerijskog gađanja povlači za sobom i određene rizike, koji se ogledaju u letu drona u vazdušnom prostoru koji je zasićen sredstvima za elektronsko ometanje i elektronsku borbu. Ovi sistemi mogu otkriti signal za prenos podataka sa drona, čime se može otkriti pozicija drona, ali i vatreni položaj artiljerijskog oruđa.
Kompanija Hanwha uporedo sa integracijom drona razvija i stepen automatizacije artiljerijskog oruđa. U samohodnu haubicu verzije K9A2 ugrađena je u potpunosti automatizovana kupola i sitem za manipulaciju municijom, dok je uvođenje verzije K9MH donelo i ugradnju oruđa na vozilo točkaš. Tokom evaluacije koju je izvršila američka vojska, K9MH je na automatskom režimu ispalilo devet projektila za vreme od jednog minuta, što znači da je umesto dosadašnje prosečne vremenske sekvence od 60 sekundi za opaljenje jednog projektila sada bilo potrebno svega 6,7 sekundi.
O autoru
