Type-10, savremeni japanski glavni borbeni tenk

Uvod

Japanski glavni borbeni tenk Type-10 (Tajp-10/Tip-10), poznat još i pod razvojnom oznakom TK-X (MBT-X), predstavlja savremeni tenk treće generacije koji se nalazi u sastavu Japanskih kopnenih snaga za samoodbranu. Tenk je u potpunosti razvijen u Japanu, kompanija Mitsubishi Heavy Industries, a njegov razvoj je počeo početkom ovog veka sa ciljem da u budućnosti zameni starije tenkove Type-74 (Tajp-74/Tip-74), ali i da dopuni teže tenkove Type-90 (Tajp-90/Tip-90).

Za razliku od Type-90, koji je zbog svoje mase i dimenzija uglavnom bio namenjen za dejstva na ostrvu Hokaido, Type-10 je konstruisan tako da može da se koristi na mnogo većem delu teritorije Japana. Japan ima veliki broj ostrva, planinske i šumovite predele, uske puteve, mostove koji ne mogu da prime svaki tenk i gusto naseljena područja, pa je bilo veoma bitno da novi tenk bude lakši, pokretljiviji i pogodniji za prebacivanje železnicom, prelazak preko mostova svojim hodom, kao i prevoz vučnim kamionima. Prema javno dostupnim podacima, Type-10 može svojim hodom da pređe preko oko 84 posto mostova u Japanu, dok je Type-90 mogao da koristi oko 65 posto mostova.

Razvoj tenka vodio je japanski Tehničko istraživački i razvojni institut, poznat pod skraćenicom TRDI. Prvi prototip tenka završen je 2006. godine, dok je javnosti prvi put prikazan 2008. godine. Serijska proizvodnja počela je 2010. godine, a prve jedinice Japanskih kopnenih snaga za samoodbranu počele su da ga uvode u upotrebu od 2012. godine.

Type-10 je tenk treće generacije, ali po mnogim svojim rešenjima, digitalnom sistemu upravljanja borbom, modularnom oklopu i mogućnostima daljeg unapređenja, pripada savremenim tenkovima 21. veka.

Telo tenka i kupola

Telo i kupola tenka Type-10 imaju moderan, uglast izgled. Kupola je niskog profila i dosta je manja u odnosu na kupole nekih zapadnih tenkova, jer Type-10 koristi automatski punjač topa. Zbog toga tenk ima posadu od tri člana, komandira, nišandžije i vozača.

Kod većine zapadnih tenkova, kao što su Leopard 2 i Abrams, posadu čine četiri člana, jer je potreban punilac topa. Japanci su kod Type-10 primenili automatski punjač smešten u zadnjem delu kupole, čime je izbačen četvrti član posade.

Vozač se nalazi napred u sredini tela tenka, dok su komandir i nišandžija smešteni u kupoli. Sa obe strane tela tenka nalaze se po pet velikih potpornih točkova.

Posebno zanimljiv deo Type-10 tenka jeste njegova hidropneumatska suspenzija. Ona omogućava tenku da menja visinu, da se naginje napred, nazad ili bočno. Na taj način tenk može lakše da zauzme položaj iza zaklona, da smanji svoju siluetu ili da lakše gađa kada se nalazi na neravnom i planinskom terenu.

Hidropneumatska suspenzija Type-10 omogućava tenku da spušta ili podiže prednji i zadnji deo tela, ali i da se naginje bočno. Standardna depresija topa iznosi oko minus 6 stepeni, ali se spuštanjem prednjeg dela tela tenka realna depresija dodatno povećava. Tačan maksimalni ugao nije zvanično objavljen, dok se u nezvaničnim procenama najčešće pominje mogućnost dejstva sa depresijom topa od oko 13 do 14 stepeni nadole. Ovo je veoma značajno za brdovit teren kakav postoji u Japanu, jer tenk može da dejstvuje iz zaklona, dok mu je izložen samo manji deo kupole.

Ovakva suspenzija nije novost za japanske tenkove, jer su je posedovali i raniji Type-74 i Type-90, ali je kod Type-10 dalje unapređena.

Glavno naoružanje

Glavno naoružanje tenka Type-10 je domaći japanski glatkocevni top kalibra 120 mm i dužine 44 kalibra. Top su zajednički razvili japanski Tehničko-istraživački i razvojni institut TRDI i kompanija Japan Steel Works. Iako po osnovnim dimenzijama podseća na nemački Rheinmetall Rh 120 L/44, koji se nalazi na Type-90 i starijim verzijama Leoparda 2, top Type-10 predstavlja posebno razvijeno domaće rešenje.

Automatski punjač tenka Type-10 smešten je u zadnjem delu kupole i puni top kalibra 120 mm za oko 4 sekunde. Teorijska brzina paljbe tako može da dostigne približno 15 granata u minuti. U automatskom punjaču nalazi se 14 granata, što znači da tenk komplet municije iz automatskog punjača može da ispali za manje od jednog minuta, odnosno za oko 56 sekundi. U borbenom kompletu nalazi se još 21 granata koja je raspoređena u telu tenka. U stvarnim borbenim uslovima brzina paljbe je, naravno, manja i zavisi od situacije, ali automatski punjač omogućava da tenk zadrži stalnu brzinu gađanja bez obzira na zamor posade.

Municija koja se nalazi u automatskom punjaču smeštena je u zadnjem delu kupole, odvojeno od posade. Niša transportera granata ima panele za usmeravanje eksplozije, takozvane „blow out“ panele. Ukoliko dođe do pogotka i detonacije municije, njihova uloga je da usmere udar eksplozije prema gore i van kupole, čime se povećava mogućnost preživljavanja posade. Ipak, takvo rešenje ne garantuje opstanak tenka niti posade pri svakom pogodku.

Type-10 može da koristi standardnu NATO municiju kalibra 120 mm, ali Japan za svoje potrebe proizvodi i domaću protivoklopnu municiju posebno prilagođenu ovom tenku. Najvažnija je potkalibarna protivoklopna granata sa odvajajućim sabotom, namenjena za dejstvo protiv savremenih tenkova i drugih teško oklopljenih vozila.

Čim granata izađe iz cevi, sabot se odvaja i otpada, dok prema cilju velikom brzinom nastavlja samo usko probojno jezgro, najčešće od volframa ili osiromašenog uranijuma.

Pored glavnog topa, tenk poseduje spregnuti mitraljez Type-74 kalibra 7,62 mm. Na kupoli tenka postavljen je mitraljez M2HB Browning kalibra 12,7 mm. Mitraljez se nalazi na komandirskom luku i komandir tenka može da njime dejstvuje neposredno spolja ili daljinskim upravljanjem iz unutrašnjosti tenka. Namenjen je za dejstvo protiv žive sile, lakih vozila, niskoletećih ciljeva, helikoptera i bespilotnih letelica na manjim daljinama.

Sa obe strane kupole nalaze se bacači dimnih kutija povezani sa laserskim sistemom za upozoravanje. Na kupoli se nalaze četiri senzora ovog sistema koji otkrivaju da je tenk ozračen neprijateljskim laserskim daljinomerom ili laserskim obeleživačem cilja. Sistem tada može automatski da aktivira bacače dimnih kutija. Dimne kutije stvaraju dimnu zavesu oko tenka i u pravcu odakle dolazi pretnja, čime otežavaju dalje lasersko osmatranje, obeležavanje i gađanje tenka. Posada za to vreme može da promeni položaj ili da pripremi protivdejstvo.

Oklopna zaštita

Type-10 koristi modularni kompozitni oklop. To znači da se osnovni oklop tenka može dodatno pojačati oklopnim modulima, u zavisnosti od zadatka koji tenk obavlja.

Tačan sastav oklopa Type-10 nije javno objavljen. Poznato je da japanska industrija koristi kombinaciju posebnih vrsta čelika, keramičkih materijala i drugih kompozitnih rešenja. U vezi sa Type-10 se pominje i nanokristalni čelik.

Nanokristalni čelik je vrsta čelika kod kojeg je unutrašnja struktura sastavljena od veoma sitnih kristala, manjih nego kod klasičnog oklopnog čelika. Takav čelik može da ima veću čvrstoću i otpornost, a da pritom ne poveća previše masu oklopa.

To je za Japan veoma važno, jer Type-10 nije pravljen samo za odbranu severnog ostrva Hokaido, već za dejstva na celoj teritoriji države. Tenk mora da bude dovoljno dobro zaštićen, ali i dovoljno lak da može da prelazi japanske mostove, da se prevozi vozovima i kamionima, kao i da se koristi na užim putevima.

Najveća zaštita nalazi se na prednjem delu tela i kupole. Na bokovima tenka se nalaze dodatni modularni oklopni paneli, koji pored osnovne zaštite imaju i ulogu odstojnog oklopa. Njihov zadatak je da umanje dejstvo kumulativne municije, ručnih protivtenkovskih bacača i protivtenkovskih vođenih raketa.

Zbog manje mase i potrebe da se kreće širom Japana, Type-10 nema isti nivo oklopne zaštite kao znatno teži zapadni tenkovi. Njegov modularni oklop omogućava pojačavanje zaštite prema zadatku, ali javno nisu poznati tačni podaci o otpornosti bočnih strana tela i kupole. Kao i kod drugih tenkova, bočni delovi ostaju ranjiviji od prednjeg dela, posebno u urbanoj borbi gde pretnje mogu da dođu iz više pravaca i sa malih daljina. Pogodak granatom kalibra 20 ili 30 mm sa odgovarajućom protivoklopnom municijom mogao bi da ošteti spoljne uređaje, optiku, senzore, pogonski deo ili slabije zaštićene zone, ali se iz javno dostupnih podataka ne može tvrditi da bi svaki takav pogodak sigurno onesposobio tenk.

Type-10 za sada nema ugrađen sistem aktivne zaštite, odnosno sistem koji automatski presreće protivtenkovsku raketu ili granatu pre udara u tenk. Ipak, Japan je najavio rad na modernizaciji tenka i ispitivanje nekoliko sistema aktivne zaštite.

Sistem upravljanja vatrom i elektronika

Jedna od glavnih prednosti tenka Type-10 je njegov digitalni sistem upravljanja borbom. Tenk je opremljen C4I sistemom, odnosno sistemom za komandovanje, upravljanje, vezu, računare i razmenu podataka.

Preko ovog sistema tenkovi mogu da razmenjuju podatke o položajima neprijatelja, sopstvenih jedinica, ciljevima i pretnjama na bojištu. Komandir tenka može na monitoru da dobije podatke sa drugih tenkova, izviđačkih jedinica ili sa viših komandi.

Tenk ima savremene dnevne i noćne nišanske sprave, termoviziju i stabilizovan nišan. Sistem za upravljanje vatrom omogućava gađanje ciljeva dok se tenk kreće, što je danas jedna od najvažnijih osobina savremenog glavnog borbenog tenka.

Komandir tenka ima panoramski nišan, pa može samostalno da traži ciljeve dok nišandžija dejstvuje po prethodno otkrivenom cilju. Time je omogućeno brže otkrivanje i gađanje više ciljeva.

Pogon i pokretljivost

Type-10 pokreće osmocilindarski, vodom hlađeni dizel motor snage 1.200 konjskih snaga. Motor je povezan sa automatskim menjačem sa kontinuirano promenljivim prenosom.

Motor Type-10 bio je razmatran i kao osnova za pogonsku grupu turskog tenka Altay, ali do saradnje nije došlo zbog tadašnjih strogih japanskih propisa za izvoz vojne tehnologije.

Posebna osobina tenka je da može približno istom velikom brzinom da se kreće napred, ali i nazad. Maksimalna brzina na putu iznosi oko 70 km/h napred, ali i do 70 km/h unazad.

To daje veliku prednost u borbi, jer tenk nakon dejstva može brzo da se povuče iza zaklona bez potrebe da se okreće. U uslovima borbe u naseljenom mestu, šumovitom ili planinskom području, ovakva mogućnost može biti veoma značajna.

Borbena masa Type-10, u zavisnosti od ugrađenih oklopnih modula, iznosi između oko 43 i 48 tona. Sa motorom od 1.200 KS tenk pri borbenoj masi od 48 tona ima odnos snage i mase od oko 25 KS po toni, dok je kod lakše standardne konfiguracije taj odnos oko 27 KS po toni. Zbog toga Type-10 ima veoma dobre vozne osobine.

TT karakteristike tenka Type-10

Planirana modernizacija

Japan je tokom 2024. godine najavio modernizaciju tenkova Type-10. Glavni razlog za to su iskustva iz savremenih ratova, gde tenkove sve više ugrožavaju protivtenkovske vođene rakete, ručni protivtenkovski bacači, lutajuća municija i bespilotne letelice.

Japansko ministarstvo odbrane razmatra više sistema aktivne zaštite. Među sistemima koji su se pominjali nalaze se izraelski Trophy kompanije Rafael, nemački StrikeShield kompanije Rheinmetall i izraelski Iron Fist kompanije Elbit Systems.

Od sistema aktivne zaštite se traži da štiti tenk sa svih strana, odnosno da ima pokrivenost od 360 stepeni. Posebna pažnja je usmerena na zaštitu gornje polusfere tenka, zbog pretnje od napada dronova, lutajuće municije i protivtenkovskih projektila koji napadaju tenk odozgo.

Pored sistema aktivne zaštite, najavljeno je i ispitivanje daljinski upravljane borbene stanice Kongsberg RS6 sa topom kalibra 30 mm. Ovaj sistem je prvenstveno predviđen za zaštitu tenka od bespilotnih letelica, odnosno za otkrivanje i dejstvo protiv dronova koji predstavljaju sve veću pretnju za oklopna vozila.

Još nije poznato koliko će tenkova Type-10 biti modernizovano i u kom roku, ali je jasno da Japan planira da ovaj tenk zadrži u upotrebi još duži niz godina. Type-10 se i dalje proizvodi, a ukupan broj naručenih i proizvedenih tenkova približio se broju od 150 primeraka. Dugoročno se pominje mogućnost da Japan ima oko 300 tenkova ovog tipa.

Umesto zaključka

Type-10 je japanski odgovor na savremene uslove ratovanja. Nije pravljen kao najteži i najjači tenk na svetu, niti da bude masovno izvožen kao Leopard 2, Abrams ili južnokorejski K2 Black Panther. Njegova glavna prednost je što je napravljen prema potrebama Japana.

Type-10 do danas nije izvezen ni u jednu državu i jedini korisnik tenka su Japanske kopnene snage za odbranu. To je jedan od razloga zbog kojih dosta podataka o tenku nije javno poznato. Japan nije morao da prilagođava Type-10 stranim kupcima i njihovim zahtevima, da objavljuje punu tehničku dokumentaciju niti da otkriva detalje, recimo o sastavu oklopa, municiji, elektronici i sistemu upravljanja vatrom. Iako je Japan poslednjih godina ublažio pravila za izvoz naoružanja, nema potvrđenih podataka da je Type-10 prodat ili isporučen bilo kojoj stranoj državi.

Type-10 kombinuje dobru pokretljivost, snažan top kalibra 120 mm, automatski punjač, savremeni digitalni sistem upravljanja borbom i modularni oklop. Posebno je važna njegova manja masa u odnosu na Type-90, jer mu omogućava da se koristi i tamo gde teži tenkovi ne bi mogli lako da prođu.

U narednom periodu, sa ugradnjom sistema aktivne zaštite i dodatnog daljinski upravljanog naoružanja, Type-10 bi mogao da dobije znatno bolju zaštitu od novih pretnji koje su se pojavile na savremenom bojištu.
______________________________________________________________________________________________________________

Diskusija o ovoj temi dostupna je na PalubaInfo Forumu na linku