Noć kada su dronovi stigli do Moskve
Uvod
Napadi izvedeni u junu pokazali su da ni Moskva, sa svim prstenovima protivvazdušne odbrane koji je okružuju, nije nedostižna za ukrajinske dalekometne dronove. Moskovska rafinerija u Kapotnji pogođena je dva puta za nekoliko dana, a oba glavna postrojenja za primarnu preradu nafte izbačena su iz rada.
Ovaj događaj nije promenio stanje na frontu preko noći. Pokazao je nešto drugo. U savremenom ratu više nije dovoljno braniti samo položaje jedinica, aerodrome i komandna mesta. Braniti se moraju i rafinerije, skladišta, železnički čvorovi, elektrane i fabrike stotinama kilometara iza prve linije.
OSINT prikaz mogućih položaja sistema protivvazdušne odbrane oko Moskve, objavljen u oktobru 2025. godine. Raspored i tadašnji status označenih položaja nisu zvanično potvrđeni. Izvor: Jembob / X
Kako ukrajinski dronovi pritiskaju rusku logistiku
Rat u Ukrajini odavno se ne vodi samo u rovovima. Iza svakog tenka, artiljerijskog oruđa i sistema PVO nalazi se dug lanac snabdevanja. Potrebni su gorivo, municija, rezervni delovi, radionice, kamioni i železnica. Kada samo jedna važna karika tog lanca ispadne iz rada, posledice se ne vide odmah, ali počinju da se sabiraju.
Ukrajinski dalekometni dronovi upravo tu traže slabu tačku. Njihove mete su rafinerije, skladišta goriva i municije, vojni aerodromi, radari, fabrike i saobraćajna infrastruktura. Cilj nije da jedan udar reši rat, već da se ruska pozadina stalno drži pod pritiskom i da se odbrana razvlači na sve većem prostoru.
Penzionisani američki general Erik Dž. Vesli (Eric J. Wesley) uporedio je uticaj dronova sa pojavom mitraljeza u Prvom svetskom ratu. Poređenje nije bez osnova. Dron ne može da zauzme teritoriju, ali može da učini kretanje po otvorenom prostoru veoma skupim. Tenk, kamion ili artiljerijsko oruđe koje je nekada moglo da promeni položaj uz razumnu mogućnost da ostane neprimećeno danas se mnogo lakše otkriva, prati i napada.
To važi i za duboku pozadinu. Rafinerija ne može da se premesti, železnički čvor ne može da se sakrije, a velika skladišta se ne grade ponovo za nekoliko dana.
Moskva nije jednostavan cilj
Moskva je zaštićena sa više slojeva protivvazdušne odbrane. Dalekometni sistemi pokrivaju širi prostor, dok su Panciri i druga sredstva kratkog dometa raspoređeni bliže važnim objektima. Pojedini Panciri postavljeni su na krovove zgrada i na povišene platforme kako bi dobili bolju liniju osmatranja prema ciljevima koji lete nisko.
To, međutim, ne znači da odbrana može da zatvori svaki pravac i obori svaki dron. Kod niskoletećih ciljeva najveći problem često nije samo domet rakete, već vreme koje ostane između otkrivanja i dolaska letelice do cilja.
Tačna putanja dronova koji su u junu stigli do Moskve nije javno potvrđena. Moguće je da su leteli na maloj visini i koristili unapred zadate tačke putanje, radarski horizont i zaklon koji pruža teren. Rečne doline, šume, naselja i drugi objekti mogu da otežaju rad radara, ali bez podataka o stvarnoj trasi ne može se tvrditi da su napadači išli baš određenim koridorima.
Niskoleteći dron ne mora da bude nevidljiv. Dovoljno je da bude primećen kasno ili da se istovremeno pojavi više ciljeva iz različitih pravaca. Tada svaki cilj mora da bude otkriven, prepoznat, dodeljen odgovarajućem sistemu i gađan u veoma kratkom vremenu.
Ruska PVO je tokom ovih napada oborila veliki broj letelica. Ipak, napadaču nije potrebno da svi dronovi prođu. Dovoljno je da do cilja stigne nekoliko letelica sa bojevim glavama koje mogu da izazovu požar i zaustave osetljivo postrojenje.
Dva udara za nekoliko dana
Prvi napad izveden je u noći između 15. i 16. juna 2026. godine. Moskovska rafinerija u Kapotnji pogođena je, a snimci koje je proverio Rojters pokazali su veliki požar i gust crni dim iznad postrojenja.
Prema izvorima iz ruske naftne industrije, oštećena je jedinica AVT-6 za primarnu preradu sirove nafte. Kroz nju je prolazilo oko 53 odsto preradnog kapaciteta rafinerije. Rad postrojenja je obustavljen, iako su lokalne službe tvrdile da požar nije uticao na proizvodnju.
Plan je bio da drugo glavno postrojenje, kompleks Euro plus, nastavi preradu sa približno polovinom kapaciteta dok traje popravka AVT-6. Međutim, u noći između 17. i 18. juna usledio je novi napad.
Dim iznad Moskovske rafinerije 18. juna 2026. godine, sa Bratejevskim mostom u prvom planu. Foto: Rotafinus / Wikimedia Commons / CC0 1.0
Tada je oštećen i Euro plus, koji je obezbeđivao preostalih 47 odsto kapaciteta za primarnu preradu. Prema istim izvorima, stradali su i pomoćni sistemi, cevovodi između postrojenja, rezervoari i deo opreme za dalju preradu.
Tako su u razmaku od nekoliko dana iz rada izbačena oba glavna postrojenja kroz koja sirova nafta ulazi u proizvodni proces. Rojters je kasnije objavio procenu industrijskih izvora da bi popravka mogla da traje najmanje šest meseci. Gazprom Neft, koji upravlja rafinerijom, nije javno potvrdio takvu procenu.
Zašto je Moskovska rafinerija važna
Požar u Moskovskoj rafineriji u Kapotnji 18. juna 2026. godine. U donjem desnom delu kadra vidi se plamen, dok se gust crni dim podiže iznad postrojenja. Foto: Rotafinus / Wikimedia Commons / CC0 1.0
Moskovska rafinerija nalazi se u Kapotnji, na jugoistoku grada, oko petnaest kilometara od Kremlja. Ona je važan snabdevač gorivom za Moskvu i okolni region.
Prema poslednjim podacima koje je objavio Rojters, rafinerija je tokom 2024. preradila 11,6 miliona tona sirove nafte. Proizvela je oko 2,9 miliona tona benzina, 3,2 miliona tona dizela i 1,3 miliona tona bitumena.
Nije pogođen samo jedan rezervoar koji može da se zameni ili pomoćna zgrada koja nema veliki uticaj na proizvodnju. Oštećeni su delovi od kojih počinje prerada nafte. Kada oni stanu, problem se prenosi na ostale pogone koji zavise od njihovog rada.
Rafinerija sama po sebi nije vojna jedinica, ali gorivo koje proizvodi ulazi u privredu i u sistem koji podržava rat. Bez dizela nema kamiona, inženjerijskih mašina, tenkova i drugih guseničnih vozila. Nema ni brzog prebacivanja rezervi i municije.
Ipak, treba izbeći preterivanje. Zaustavljanje jedne rafinerije neće ostaviti rusku vojsku bez goriva. Rusija ima veliki broj postrojenja i može da preusmerava zalihe. Problem nastaje kada se napadi ponavljaju, kada istovremeno ispada više kapaciteta i kada železnica i cisterne moraju da prevoze gorivo sa sve udaljenijih mesta.
Tu se vidi pravi značaj ovakvih udara. Ne radi se samo o šteti nastaloj u jednoj noći, već o popravkama, preraspodeli proizvodnje, dodatnom transportu i potrebi da se još jedan važan objekat neprekidno brani.
Masovan napad traži masovnu odbranu
Rusija ne može da postavi Pancir, Tor ili S-400 pored svake rafinerije, elektrane, fabrike, skladišta, mosta i železničkog čvora. Ciljeva ima previše, dok je broj savremenih sistema, obučenih posada i raketa ograničen.
Zbog toga zaštita duboke pozadine ne može da se oslanja samo na najskuplje raketne sisteme. Potreban je veći broj senzora, osmatračkih tačaka, mobilnih vatrenih grupa i sredstava za elektronsko ometanje. U poslednju liniju odbrane mogu da se uključe mitraljezi, laki protivavionski topovi i prenosni raketni sistemi, ali samo ako su povezani sa sistemom koji im na vreme prosleđuje podatke o cilju.
Samo naoružati veliki broj ljudi nije rešenje. Vazdušni prostor oko velikog grada koriste civilni avioni, helikopteri, policijske letelice i sopstveni dronovi. Bez pouzdane identifikacije i jasnog komandovanja lako može da dođe do zabune i dejstva po pogrešnom cilju.
Prenosni sistemi kao što su Igla, Igla-S i Verba takođe nisu podjednako efikasni protiv svih bespilotnih letelica. Njihove rakete traže toplotni potpis cilja, a mali propelerski dron može da bude znatno hladniji od aviona, helikoptera ili krstareće rakete.
Zbog toga se različita sredstva moraju dopunjavati. Radar može da otkrije cilj, elektronsko ometanje da mu poremeti navigaciju, a top ili raketa da ga unište. Ako jedan sloj zakaže, ostaje sledeći.
Kod rafinerije postoji još jedan problem. Dron oboren neposredno iznad postrojenja može da padne među rezervoare, cevovode i instalacije i tamo aktivira bojevu glavu. Zbog toga odbrana mora da počne dovoljno daleko od cilja. Što se letelica kasnije gađa, veća je mogućnost da će njeni ostaci ipak pasti unutar postrojenja.
Čelične mreže i druge pasivne prepreke mogu da zaštite pojedine osetljive delove, ali nisu čarobno rešenje. Mogu da pomognu protiv malih FPV dronova ili da izazovu raniju detonaciju, dok velika dalekometna letelica sa desetinama kilograma eksploziva i dalje može da izazove požar, udarni talas i oštećenja u okolini.
Fire Point i porodica FP
Posle udara na Moskvu postavilo se i pitanje kojim sredstvima Ukrajina može da napada ciljeve na tolikoj udaljenosti. Tačan tip dronova koji su pogodili Moskovsku rafineriju nije nezavisno potvrđen, pa ne bi bilo ispravno svaki napad automatski pripisati jednom proizvođaču.
Ipak, važan deo ukrajinske kampanje dubinskih udara predstavljaju sistemi kompanije Fire Point. U njenoj ponudi nalaze se dalekometni FP-1, teži FP-2 kraćeg dometa i krstareća raketa FP-5 Flamingo.
Ovi sistemi ne obavljaju isti zadatak. FP-1 je napravljen da stigne duboko u rusku pozadinu. FP-2 nosi težu bojevu glavu, ali na znatno manjoj udaljenosti. Flamingo je mnogo veće i skuplje sredstvo, sa udarnom snagom koja prevazilazi mogućnosti propelerskih dronova.
FP-1
FP-1 je dalekometni udarni dron sa fiksnim krilima.
Promotivni prikaz lansiranja dalekometnog udarnog drona FP-1 uz pomoć raketnog ubrzivača. Izvor: Fire Point, materijal dostavljen redakciji Paluba.Info
Fire Point ga svrstava u kategoriju Deep Strike i navodi da je namenjen gađanju nepokretnih ciljeva duboko u protivničkoj pozadini, danju i noću, uključujući uslove elektronskog ometanja.
Prema podacima koje kompanija trenutno objavljuje, raspon krila iznosi šest metara, najveća poletna masa 215 kilograma, a korisno opterećenje do 60 kilograma. Krstareća brzina navodi se između 140 i 180 kilometara na sat, dok je najveća brzina 205 kilometara na sat.
Fire Point za noviju konfiguraciju navodi radni domet do 2.600 kilometara i vreme leta do sedam sati. Ovde treba ostaviti rezervu. Raniji javni podaci govorili su o dometu od približno 1.400 do 1.600 kilometara, pa vrednost od 2.600 kilometara treba posmatrati kao novu deklaraciju proizvođača, a ne kao nezavisno potvrđen borbeni domet.
Dron se lansira uz pomoć raketnog ubrzivača sa stacionarne platforme ili lansera postavljenog na kamion. Proizvođač navodi da priprema traje oko 18 minuta.
FP-1 ne mora da bude tehnički savršen da bi predstavljao ozbiljan problem. Važno je da može da se proizvodi u velikom broju, da leti dovoljno daleko i da nosi bojevu glavu sposobnu da izazove požar ili ošteti važnu opremu.
Promotivni prikaz lansiranja dalekometnog udarnog drona FP-1 uz pomoć raketnog ubrzivača. Izvor: Fire Point, materijal dostavljen redakciji Paluba.Info
Kompanija koristi raspoređenu proizvodnju u većem broju skrivenih pogona. Takav način rada otežava protivniku da jednim udarom prekine ceo proizvodni lanac. Asosijejted pres (Associated Press) je još 2025. zabeležio proizvodnju od oko stotinu FP-1 dnevno, ali taj podatak treba vezati za vreme kada je objavljen, jer trenutni obim proizvodnje nije moguće nezavisno proveriti.
U tome se nalazi glavna vrednost FP-1. On nije napravljen da bude najskuplja i najsloženija letelica. Napravljen je da se proizvodi u velikom broju i da protivnika primora da troši rakete, posade i vreme na zaštitu ogromnog prostora.
FP-2
FP-2 koristi istu osnovnu ideju, ali je namenjen drugačijim zadacima. Fire Point ga svrstava u kategoriju Front Strike, za dejstvo po nepokretnim i pokretnim ciljevima u frontovskoj i operativnoj pozadini.
Njegov deklarisani domet je do 200 kilometara, a korisno opterećenje do 105 kilograma. Najveće vreme leta iznosi dva i po sata. Osnovne dimenzije, poletna masa i brzina koje kompanija navodi zajedničke su za porodicu FP-1 i FP-2.
FP-2 ne pokušava da dostigne Moskvu ili ciljeve hiljadama kilometara iza fronta. Namenjen je skladištima municije, komandnim mestima, logističkim tačkama, železnici, mostovima i drugim ciljevima koji neposredno podržavaju borbene jedinice.
Veća bojeva glava omogućava snažniji udar, dok kraći domet ostavlja više prostora za nošenje korisnog opterećenja. Zbog toga FP-2 nije zamena za FP-1. Jedan širi pritisak na stratešku dubinu, dok drugi gađa logistiku bliže frontu.
FP-5 Flamingo
FP-5 Flamingo je znatno veće sredstvo. Iako ga Fire Point na svom sajtu opisuje kao bespilotni vazduhoplovni sistem i krstareću raketu, po konstrukciji, masi i načinu upotrebe reč je o krstarećoj raketi kopnenog lansiranja.
Kompanija navodi domet do 3.000 kilometara i korisno opterećenje do 1.150 kilograma. Najveća poletna masa iznosi šest tona, raspon krila sedam metara, a najveća brzina 950 kilometara na sat. Krstareća brzina kreće se između 700 i 900 kilometara na sat, dok se deklarisana visina leta kreće od 20 metara do deset kilometara.
Priprema za lansiranje traje od 20 do 40 minuta, a raketa se lansira sa kamionske platforme uz pomoć startnog ubrzivača. Fire Point ne navodi tip marševskog motora. U javnim izvorima on se najčešće povezuje sa sovjetskim avionskim motorom AI-25TL, ali taj podatak treba navoditi kao procenu, a ne kao zvanično potvrđenu činjenicu.
Promotivni prikaz lansiranja krstareće rakete FP-5 Flamingo uz pomoć startnog ubrzivača. Izvor: Fire Point, materijal dostavljen redakciji Paluba.Info
Procene cene najčešće se kreću oko pola miliona dolara po raketi. I to je podatak iz javnih izvora, a ne objavljena ugovorna cena. Flamingo zbog toga ne treba neposredno porediti sa Tomahavkom samo na osnovu dometa, mase bojeve glave i cene. Razlikuju se način navođenja, pouzdanost, profil leta, preciznost i stepen borbene proverenosti.
Prvi prikazani primerci bili su ružičasti. Prema objašnjenju koje je preneo Asosijejted pres, boja je nastala zbog greške u proizvodnji, a nadimak Flamingo je ostao. Operativni primerci kasnije su dobili manje upadljivu boju.
Od pojavljivanja rakete uočena je sličnost sa ranije prikazanim projektom FP-5 kompanije Milanion Group. Spoljašnja konfiguracija i deo deklarisanih podataka zaista su bliski, ali sama sličnost nije dokaz da je Fire Point preuzeo kompletan projekat, licencu ili tehnologiju.
Za sada je najpoštenije Flamingo posmatrati kao pokušaj Ukrajine da domaćom proizvodnjom dobije sredstvo za strateške udare sa velikom bojevom glavom. Koliko je raketa precizna, pouzdana i otporna na rusko elektronsko ometanje moći će da se proceni tek na osnovu većeg broja potvrđenih borbenih upotreba.
Nije sve Fire Point
Fire Point nije jedini proizvođač koji učestvuje u ukrajinskim dubinskim udarima. U istoj ulozi koriste se ili pominju AN-196 Ljuti, Bober, Peklo, Paljanica i drugi sistemi domaćeg porekla.
Ljuti i Bober pripadaju grupi dalekometnih propelerskih dronova sa fiksnim krilima. Peklo i Paljanica predstavljaju prelaz prema dronovima sa mlaznim pogonom i sredstvima koja su po načinu dejstva bliža manjim krstarećim raketama.
Njihove mogućnosti nisu iste, ali svi služe široj nameri. Ukrajina ne traži jedno oružje koje će rešiti rat, već razvija više sredstava različitog dometa, brzine, nosivosti i cene. Tako može da bira jeftiniji dron za masovan napad, teži dron za logistički cilj bliže frontu ili krstareću raketu kada je potrebna mnogo snažnija bojeva glava.
Umesto zaključka
Napadi na Moskovsku rafineriju pokazali su da procenat oborenih dronova nije jedino merilo uspeha protivvazdušne odbrane. Važno je i koliko je letelica prošlo, šta su pogodile i koliko dugo će oštećeni objekat ostati van rada.
Ako je za popravku rafinerije zaista potrebno najmanje šest meseci, nekoliko dronova koji su prošli kroz odbranu napravilo je štetu koja se ne meri samo cenom izgorele opreme. Tu je izgubljen lanac proizvodnje, složene popravke, preusmeravanje snabdevanja i dodatna sredstva PVO koja će ubuduće morati da čuvaju taj objekat.
To ipak nije dokaz da je ruska logistika pred slomom. Rusija ima veliku industrijsku osnovu, široku železničku mrežu i mogućnost da deo proizvodnje nadoknadi iz drugih rafinerija. Ali svaki novi pogođeni pogon sužava prostor za takvo prilagođavanje i povećava cenu nastavka rata.
Dronovi sami neće zauzeti grad, držati rov ili zameniti tenk, pešadiju i artiljeriju. Oni mogu da uspore pokret, nateraju jedinice na rasipanje i primoraju protivnika da brani mnogo više ciljeva nego ranije. U ratu iscrpljivanja i to može da bude veoma važno.
Iza svih podataka o dometu, bojevim glavama i sistemima PVO nalazi se ljudska cena rata. Misija Ujedinjenih nacija za ljudska prava do kraja juna 2026. potvrdila je najmanje 16.431 poginulog i 48.613 ranjenih civila u Ukrajini. Stvarni broj je verovatno veći, naročito na okupiranim područjima i mestima na kojima nezavisna provera nije moguća.
Zato pitanje nije samo koliko daleko može da leti FP-1 ili koliko eksploziva nosi Flamingo. Mnogo je važnije koliko će dugo obe strane nastaviti da šire rat sve dublje u pozadinu i koliko će još ljudi platiti njegovu cenu.
U video prilogu „Ukrajinski dalekometni dronovi i udari po Moskvi“ prikazani su dalekometni udarni sistemi i snimci napada na ciljeve u ruskoj prestonici. Veći deo materijala odnosi se na FP-1, dok je prikazan i FP-5 Flamingo.
O autoru
