Bayraktar Akinci, jurišna bespilotna letelica

Vojni sukob u Nagorno-Karabahu, koji je započeo 27. septembra 2020, privukao je pažnju celokupne javnosti i ozbiljno uticao na interesovanje za bespilotne letelice. U svetlu ovih događanja, turske jurišne bespilotne letelice, uključujući i Bayraktar TV2, izazivaju najveće interesovanje. Međutim, ova bespilotna letelica više nije vrhunac turskog programa razvoja bespilotnih letelica. Baykar Makina je razvila veću jurišnu bespilotnu letelicu sa većim sposobnostima, oznake Bayraktar Akinci, čije su se prve fotografije pojavile u javnosti još 2018. godine.

Šta je poznato o testiranju nove bespilotne letelice

Bayraktar Akinci se po veličini može uporediti sa klasičnim lovačkim avionima. U pogledu svoje veličine, značajno je veći od bespilotne letelice Bayraktar TV2. Prve fotografije ovog modela pojavile su se juna 2018. Kompletnu prvu fazu razvoja ove bespilotne letelice izveli su do juna 2019. inženjeri kompanije Baykar Makina, da bi već u avgustu iste godine usledila zemaljska testiranja.

Poznato je da je Turska ovu letelicu razvila u saradnji sa ukrajinskim specijalistima. Zaposlenici kompanije Ukrspeceksport, koja je deo koncerna Ukroboronprom, koji je u državnom vlasništvu, učestvovali su u razvoju ove jurišne bespilotne letelice, pre svega u razvoju pogonske grupe i kompozitnih materijala. Pored toga, Ukrajinci su pomogli i sa iskustvom u projektovanju i proizvodnji velikih letelica.

Nova jurišna bespilotna letelica izvela je svoj prvi autonomni let 6. decembra 2019; letelica je ostala u vazduhu svega 16 minuta. Testovi su izvedeni na aerodromu Korlu, u severozapadnoj Turskoj. Drugi let je izveden 10. januara 2020. i trajao je više od sat vremena. Avgusta iste godine u vazduh se vinuo i drugi prototip bespilotne letelice  Bayraktar Akinci. Sveukupno, predstavnici kompanije Baykar Makina su do sada izveli najmanje pet uspešnih testova dva prototipa bespilotne letelice Bayraktar Akinci, među kojima se našao i let tokom kog je letelica dostigla visinu od oko 9 150 metara.

Prema preliminarnim planovima kompanije Baykar Makina, usvajanje novog tipa bespilotne letelice u operativnu upotrebu trebalo bi da se dogodi do kraja 2020. godine. Prve isporuke letelice turskim oružanim snagama bi mogle da počnu već naredne, 2021. godine.

Letne sposobnosti jurišne BPL Bayraktar Akinci

U pogledu letnih karakteristika i dimenzija, nova bespilotna letelica turske odbrambene industrije značajno je superiornija u odnosu na svog prethodnika, bespilotnu letelicu Bayraktar TV2. U pogledu veličine, Bayraktar Akinci se može uporediti sa američkom bespilotnom letelicom MQ-9 Reaper, s tim da nadmašuje američku letelicu po pitanju maksimalne poletne mase. Istovremeno, u pogledu letnih karakteristika, turska bespilotna letelica je nešto slabija od američke. Po pitanju borbenih sposobnosti, Akinci je bliska američkoj bespilotnoj letelici Reaper, a u nekim elementima je i bolja.

Nova bespilotna letelica je namenjena zadacima izviđanja i napada, a po klasifikaciji je bespilotna letelica HALE (High-Altitude Long Endurance). Letelica je prilično velikih dimenzija; raspon krila od 20 metara veći je od raspona krila američkih lovaca F-15 i F-16. Letelica je duga 12,2 i visoka 4,1 m. Maksimalna poletna masa, deklarisana od strane proizvođača, iznosi 5500 kg U tom slučaju, maksimalna nosivost je 1350 kg, što je nešto manje od nosivosti bespilotne letelice Reaper, koja iznosi 1700 kg. Naoružanje se može podvesiti na osam podvesnih tačaka.

Letne performanse bespilotne letelice Bayraktar Akinci su vrlo visoke. Deklarisana operativna visina leta je oko 9150 metara, dok je plafon leta nešto iznad 12000 metara. Autonomija leta iznosi 12 časova. Kao i njegov prethodnik, i Bayraktar Akinci može leteli u potpuno automatskom modu; poleteće, leteće i sleteće sasvim sam.

Pogonsku grupu bespilotne letelice Bayraktar Akinci čine dva ukrajinska modernizovana turbopropelerska motora AI-450 snage po 450 KS, s tim da postoji opcija ugradnje snažnijih motora, snage po 750 KS. Snaga ugrađenih motora dovoljna je da letelici obezbedi maksimalnu brzinu leta od oko 360 km/č; krstareća brzina iznosi oko 240 km/č.

Turski inženjeri su povećali mogućnost preživljavanja letelice na bojištu, upotrebom softvera i hardvera sa trostrukom redundancijom. Ugradnja uređaja za borbu protiv elektronskog ometanja je poseban kvalitet ove letelice. Ovakvi sistemi su posebno korisni u sukobima u kojima neprijatelj može da ispolji elektronska dejstva.

Konačna namera kompanije je da Bayraktar Akinci postane letelica sa sopstvenim sistemom veštačke inteligencije, koji će ostvariti maksimalnu autonomiju leta, kao i nivo percepcije opasnosti na ruti letenja, uključujući identifikaciju ciljeva i određivanje njihovih koordinata.

Borbene sposobnosti bespilotne letelice Bayraktar Akinci

Nova bespilotna letelica namenjena je prvenstveno za nanošenje udara po ciljevima na zemlji, kao i za izviđanje operativnog i strategijskog nivoa. Kao dodatak vošenom raketnom oružju i navođenim bombama, bespilotna letelica može poneti i sredstva za elektronsko izviđanje. Ugradnjom radara sa aktivnom faznom rešetkom, letelica će dobiti sposobnost da samostalno identifikuje ciljeve u vazdušnom prostoru. Pored toga, letelica će dobiti i sistem za upozorenje o sudaru u vazduhu, kao i SAR radar, kako bi imala radarsku sliku Zemljine površine bez obzira na meteorološku situaciju. Bespilotna letelica Bayraktar Akinci će imati i optoelektronski sistem Aseslan CATS, namenjen izviđanju, nadzoru i odabiru ciljeva.

Proizvođač očekuje da na bespilotnu letelicu ugradi i uređaj neophodan za otkrivanje radara neprijateljskog sistema PVO, sa mogućnošću dejstva po njima vođenom municijom. Jedan od zadataka nove letelice biće u smanjenje opterećenja klasičnih lovačkih aviona.

Letelica ima veliki izbor ubojnih sredstava na raspolaganju: bombe Mk-81, Mk-82, Mk-83 uključujući i visokopreciznu JDAM, vođene bombe malih dimenzija MAM-L i MAM-C, koje se nalaze u arsenalu bespilotne letelice Bayraktar TV2, zatim laserski vođene rakete CIRIT, kao i protivoklopne vođene rakete L-UMTAS dometa 8 km.

Kuriozitet je da letelica ima sposobnost dejstva po ciljevima u vazdušnom prostoru, obzirom da ima mogućnost naoružavanja raketama vazduh-vazduh. Radi se o raketama turske proizvodnje Gokdogan i Bozdogan, koje su razvijene kao zamene za američke rakete AMRAAM i Sidewinder.

Još jedna od bitnih odlika ove bespilotne letelice svakako je i mogućnost lansiranja krstareće rakete SOM-A, razvijene u Turskoj, dometa od 250 km.