Tenk T-84-120 „Jatagan“

Uvod

Tenk T-84-120 „Jatagan“ predstavlja ukrajinski izvozni prototip glavnog borbenog tenka, nastao daljim razvojem porodice T-84/Oplot. Koren njegovog razvoja nalazi se u sovjetskom tenku T-80UD, koji je tokom osamdesetih godina proizvođen u Harkovu, u fabrici Mališev.

Posle raspada Sovjetskog Saveza Ukrajina je nastavila razvoj tenka oslanjajući se na konstruktorsko iskustvo Harkovskog konstruktorskog biroa za mašinogradnju Morozov. Prvi prototipovi tenka T-84 pojavili su se tokom devedesetih godina, dok je T-84-120 „Jatagan“ predstavljen 2000. godine kao ukrajinski kandidat na tenderu za novi glavni borbeni tenk turske vojske.

Zbog toga Jatagan nije bio osnovni tenk ukrajinske vojske, već izvozna varijanta prilagođena zahtevima Turske i standardima NATO-a. Najvažnija razlika u odnosu na osnovni T-84 bila je ugradnja topa kalibra 120 mm i potpuno drugačijeg automatskog punjača.

Raspored posade i glavnih sklopova ostao je sličan onome na tenkovima T-80UD i T-84. Vozač se nalazi u prednjem centralnom delu tela tenka. Nišandžija zauzima mesto u kupoli sa leve, a komandir sa desne strane. Motor i transmisija smešteni su u zadnjem delu tela tenka.

Posadu čine tri člana, jer je punjenje topa automatizovano.

Vatrena moć

Glavno naoružanje Jatagana čini glatkocjevni top kalibra 120 mm, prilagođen standardnoj jednodijelnoj tenkovskoj municiji NATO-a.

Ovo je jedna od njegovih najvažnijih razlika u odnosu na osnovni T-84 i Oplot, koji koriste top KBA-3 kalibra 125 mm i dvodelnu municiju sovjetskog tipa.

Jatagan nosi ukupno 40 topovskih metaka. Od toga su 22 metka smeštena u automatskom punjaču, koji se nalazi u produženom zadnjem delu kupole. Preostala municija smeštena je u dodatnim spremnicima u telu i borbenom odeljenju tenka.

Premeštanjem najvećeg dela municije iz borbenog odeljenja u zadnji deo kupole smanjena je izloženost posade u slučaju probijanja oklopa. Prostor automatskog punjača odvojen je od posade, a na njegovom gornjem delu nalaze se paneli predviđeni za usmeravanje energije eksplozije prema spolja.

Ovakvo rešenje podseća na automatski punjač francuskog tenka Leclerc. Ono omogućava korišćenje duže jednodijelne municije kalibra 120 mm, uključujući savremene potkalibarne projektile.

Prema objavljenim tehničkim podacima, iz topa se može lansirati i ukrajinska laserski vođena protivoklopna raketa prilagođena kalibru 120 mm.

Pomoćno naoružanje čine spregnuti mitraljez KT-7,62 kalibra 7,62 mm i protivavionski mitraljez KT-12,7 kalibra 12,7 mm. Protivavionskim mitraljezom može se upravljati iz unutrašnjosti kupole, čime se smanjuje izlaganje komandira neprijateljskoj vatri.

Sistem za upravljanje vatrom

Sistem za upravljanje vatrom zasnovan je na rešenjima razvijenim za porodicu T-84/Oplot, ali je prilagođen novom topu i municiji kalibra 120 mm.

Sistem omogućava dejstvo iz mesta i pokreta, danju i noću, po stacionarnim i pokretnim ciljevima. U njegov sastav ulaze stabilisana nišanska sprava, laserski daljinomer, uređaji za noćno osmatranje, balistički računar i stabilizator naoružanja.

Balistički računar obrađuje podatke o daljini do cilja, vrsti municije, temperaturi, položaju tenka i drugim faktorima koji utiču na putanju projektila.

Komandir tenka može samostalno da osmatra prostor, označava ciljeve i, kada je potrebno, preuzme upravljanje glavnim naoružanjem od nišandžije. Time je tenku omogućeno dejstvo po principu „lovac–ubica“: dok nišandžija gađa jedan cilj, komandir može da traži sledeći.

Tačan sastav nišanskih i termovizijskih uređaja mogao je da se menja u zavisnosti od zahteva kupca, zbog čega podatke za osnovni T-84 i kasniji BM Oplot ne bi trebalo automatski pripisivati Jataganu.

Oklopna zaštita

Osnovu zaštite čine zavarena kupola sa višeslojnim oklopom, kompozitna zaštita tela i ugrađeni eksplozivno-reaktivni oklop ukrajinskog porekla.

Ukrajinski reaktivni oklop nije samo kopija sovjetskog sistema Kontakt-5. Tokom razvoja porodice T-84 korišćena su domaća rešenja, među kojima je najpoznatiji sistem „Nož“, dok je na kasnijem BM Oplotu primenjen unapređeni sistem „Duplet“.

Reaktivni oklop namenjen je smanjenju dejstva kumulativnih bojevih glava, ali može da utiče i na efikasnost potkalibarnih penetratora. Stepen zaštite zavisi od vrste ugrađenih elemenata, mesta pogotka, ugla udara i osobina samog projektila, pa ga nije moguće pouzdano izraziti jednim procentom.

U sistemu zaštite učestvuje i ukrajinski elektrooptički sistem ometanja „Varta“, razvijen na osnovu sličnog principa kao ruska „Štora-1“.

Varta nije aktivni sistem zaštite koji fizički uništava dolazeći projektil. Reč je o sistemu „meke“ zaštite, koji upozorava posadu kada je tenk ozračen laserom, aktivira bacače dimnih ili aerosolnih granata i može da ometa pojedine protivoklopne rakete sa poluautomatskim komandnim vođenjem.

Dva infracrvena ometača na prednjem delu kupole namenjena su ometanju sistema vođenja određenih starijih protivoklopnih raketa. Njihova efikasnost zavisi od načina navođenja rakete, pa nisu podjednako delotvorni protiv svih savremenih protivoklopnih sredstava.

Tenk poseduje i automatski sistem za otkrivanje i gašenje požara, kao i kolektivni sistem ABHO zaštite posade.

Pogon i hodni deo

Pogon tenka čini dvotaktni šestocilindrični dizel-motor 6TD-2 sa suprotno postavljenim klipovima i tečnim hlađenjem. Motor razvija oko 1.200 konjskih snaga pri približno 2.600 obrtaja u minuti.

Zbog male visine i kompaktnih dimenzija motor zauzima relativno malo prostora u zadnjem delu tenka. Može da koristi različite vrste goriva i projektovan je za rad u širokom rasponu klimatskih uslova.

Njegova osnovna prednost u odnosu na klasične V-motore jeste velika snaga u odnosu na zapreminu pogonskog odeljenja. Sa druge strane, motor sa suprotno postavljenim klipovima složeniji je za održavanje i zahteva dobro obučeno tehničko osoblje.

Ranije tvrdnje da motor nužno troši manje goriva, da je izrazito nepouzdan ili da sistem hlađenja ne može da ohladi motor nisu dovoljno potkrepljene da bi bile predstavljene kao činjenice. Pouzdanost zavisi od načina korišćenja, održavanja, kvaliteta goriva i uslova u kojima tenk radi.

Transmisija ima sedam stepeni prenosa za kretanje napred i jedan za vožnju unazad. Na Jataganu je primenjen sistem automatskog menjanja stepena prenosa, dok vozač umesto klasičnih upravljačkih poluga koristi upravljač u obliku slova T.

Hodni deo koristi torzione opruge i po šest nosećih točkova sa svake strane. Gusenice imaju gumeno-metalne zglobove, a mogu se postaviti i gumene papuče radi smanjenja oštećenja asfaltnih puteva.

Ostala oprema

T-84-120 „Jatagan“ poseduje radio-uređaje, navigacionu opremu, sistem ABHO zaštite, uređaj za samoukopavanje i opremu za savlađivanje vodenih prepreka.

Bez posebne pripreme tenk može da savlada vodenu prepreku dubine približno 1,8 metara. Uz postavljanje opreme za podvodnu vožnju može da pređe vodenu prepreku dubine do pet metara.

Na prednji deo tenka mogu se postaviti uređaji za razminiranje i drugi inženjerijski priključci.

Taktičko-tehničke karakteristike

Razvoj porodice T-84

T-84 i Oplot

Osnovni T-84 predstavlja ukrajinski razvoj tenka T-80UD. Dobio je zavarenu kupolu, ukrajinske sisteme upravljanja vatrom, motor 6TD-2 i domaće elemente oklopne zaštite.

Za razliku od Jatagana, T-84 i prvi Oplot bili su naoružani topom KBA-3 kalibra 125 mm i koristili su automatski punjač za dvodelnu municiju sovjetskog tipa.

Prvi T-84 napravljen je 1994. godine, dok je manji broj tenkova uveden u ukrajinsku vojsku krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina.

T-84-120 „Jatagan“

Jatagan nije kasnija modernizacija posebnog tenka T-84-120 Oplot, već je upravo T-84-120 naziv varijante poznate kao „Jatagan“.

Razvijen je za turski tender i prilagođen NATO standardima. Njegove najvažnije osobine bile su top kalibra 120 mm, automatski punjač u zadnjem delu kupole, mogućnost korišćenja NATO municije, automatska transmisija i komunikaciona oprema prilagođena zahtevima potencijalnog kupca.

Na tenderu nije izabran za serijsku proizvodnju, pa je ostao na nivou prototipa.

BTMP-84

BTMP-84 je eksperimentalno teško borbeno vozilo pešadije napravljeno na produženoj šasiji tenka T-84. Ne treba ga mešati sa ruskim borbenim vozilima za podršku tenkovima koja nose oznaku BMPT.

Kod BTMP-84 između kupole i motornog odeljenja napravljen je prostor za pet pešadinaca sa opremom. Zbog produženog tela vozilo ima po sedam nosećih točkova sa svake strane.

Zadržana je tenkovska kupola i snažno glavno naoružanje, ali je količina topovske municije smanjena kako bi se dobio prostor za desantno odeljenje. Vozilo nije ušlo u serijsku proizvodnju.

BM Oplot

BM Oplot je kasniji i znatno unapređen razvoj porodice T-84. Dobio je savremeniji sistem za upravljanje vatrom, poboljšanu termovizijsku opremu, modularni reaktivni oklop „Duplet“, sistem „Varta“ i unapređenu zaštitu tela i kupole.

Za razliku od Jatagana, BM Oplot je zadržao top KBA-3 kalibra 125 mm. Izvozna verzija Oplot-T proizvedena je za Tajland.

Umesto zaključka

T-84-120 „Jatagan“ bio je pokušaj Ukrajine da sovjetsku konstrukcionu osnovu tenka T-80UD prilagodi zapadnim standardima.

Najvažnija promena nije bila samo zamena topa kalibra 125 mm topom kalibra 120 mm, već potpuno drugačiji način smeštaja i automatskog punjenja municije. Time je Jatagan mogao da koristi standardnu NATO tenkovsku municiju, dok je istovremeno zadržao malu posadu, snažan motor i osnovnu konstrukciju porodice T-84.

Iako nije ušao u serijsku proizvodnju, Jatagan je ostao zanimljiv primer spajanja sovjetske škole gradnje tenkova sa naoružanjem i tehničkim zahtevima NATO-a.

______________________________________________________________________________________________________________

Diskusija o ovoj temi dostupna je na PalubaInfo Forumu na linku